Пре тачно сто година, 1923. оснивачи магазина „Тајм” Хенри Лус и Бритон Хеден седели су у редакцији до последњег тренутка пред штампање првог броја овог листа.
Рекло би се да се у припреми новина до данас ништа није променило. Сви раде у последњи час и често се баш у том последњем тренутку догоди нешто што важно.
Од тада, до данас, њихове насловне стране биле су парадигма политичког новинарства, објективне, понекад и субјективне, али увек у центру пажње.
Подовом века од оснивања „Тајма“, представљамо вам личности из Србије и Југославије које су се нашле на његовим насловницама, увек са озбиљним поводом. Описи ових историјских личности дате су онако како су их новинари најутицајнијег политичког магазина у историји видели и доживели.
Почетак овог нашег фељтона поклапа се и са 6. априлом, даном када су Немци напали Југославију и бомбардовали Београд, а готово све личности које представљамо у овом првом делу фељтона на неки начин су повезане са тим немилим догађајем, поготово Душан Симовић.
Краљ Александар Карађорђевић, фебруар 1929.
Охрабрени апсолутиста
Догађаји у Краљевини Југославији представљени су истинито и са ове временске удаљености примећује се да су новинари добро проценили тадашње унутрашње и спољно-политичке проблеме.
Известили су да Југословенима, од којих се скоро нико није осећао тако (углавном су свој идентитет представљали као српски, хрватски или словеначки) тихо деспотује један човек — њихов краљ. Нација је била суочена са потешкоћама које би у већини других монархија решавао Парламент. Али, краљ Александар Карађорђевић укинуо је Парламент, суспендовао Устав и својом вољом одлучио да Југославија ратификује Бријан-Келогов пакт, утопистички мировни дипломатски споразум. Немачка, Француска, Италија, Пољска, Белгија, Велика Британија, Јапан и Чехословачка тада се обавезују да осуде рат као начин решења међународних спорова.
Магазин је Александра чак покушао да упореди са Мусолинијем и одабрао насловну страну где је његов став одлучно диктаторски, па чак позивају читаоце да се сами увере у то са назнаком „обратите пажњу на насловну страну”. Такав су и наслов одабрали „Александар, апсолутиста”. Даље, примећује се да им је сметало што је Југославија „мали савезник“ Француске и прокоментарисали су Александрову посету Паризу где се говорило о нестабилности, која је на граници анархије, посебно након убиства опозиционара Стјепана Радић у Скупштини, јуна 1928.
„Тајм” закључује да је после разговора са премијером Француске Ремоном Поенкареом Александар био охрабрен у својим диктаторским намерама. Какао су тада извештавали „отишао је кући и извео државни удар”, додавши да му је помогла тајна војна организација „Бела рука“ и њихов злокобни вођа, генерал Петар Живковић.
Протекли век Карађорђевићи и Обреновићи су једни другима отимали престо, објашњавају даље у чланку. У ноћи завереничког убиства Александра и Драге Обреновић, Александрар Карађорђевић био је обичан студент-принц у Санкт Петербургу, а када је ступио на престо сазидао је нову палату како га не би стигла судбина Обреновића. Међутим, промена кревета му није много помогла, пише у магазину.
Пише Никола Тодорић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању