Професор др Зоран Ћерковић, успешан пословни човек који живи и ради у Београду, подигао је у сећање на свог прерано преминулог брата Срђана, Цркву Светих Сергија и Вакха у њиховом родном месту Ђулиће код Андријевице у у Црној Гори
У селу Ђулиће код Андријевице, крајем септембра, освештан је новосаграђени Храм Светих Сергија и Вакха, чији је ктитор мештанин Зоран Ћерковић, који живи и ради у Београду. Светињу је подигао за душу, и као вечно сећање на свог прерано преминулог брата Срђана. Цркву су освештали архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Јоаникије и митрополит будимљанско-никшићки Методије.
У беседи, након прочитаног Јеванђеља, владика Методије је, између осталог, рекао:
– Овах храм, који је овако диван, овде саграђен и постројен, управо служи за то да у њему, кад у њега улазимо, и кад се Богу молимо, остварујемо заједницу са живим Богом и тиме осмишљавамо своје постојање. Све оне дарове које нам је Господ дао, и остале таленте, поред самог постојања, једино можемо умножити уз благодет Божју, А онда, кроз тај џиљ стицања благодети осмишљавамо и остварујемо наш живот…
Митрополит Методије је подсетио и на речи покојног митрополита Амфилохија који је говорио да је „рађање на вересију, а не зна се шта ће после од тога бити“. Како је појаснио владика „рођење је само потребни почетак, али не и довољни услов“, па је потребно свој живот заснивати на духовним вредностима, а не на новцу, положају и иметку.
– Преминути значи прећи на другу страну. Премин је прелаз, дакле, преминути није престајати постојати, него прећи на другу страну. Бићемо, дакле, са свима нашим милим који су преминули заједно на окупу, само и једино у Христу, ако останемо и у заједници живота са њим” – закључио је митрополит Методије.
На крају службе, присутнима, међу којима је био и сам ктитор храма, као и други мештани, обратио се и митрополит Јоаникије. Подсетио је да се покојни брат ктитора Зорана, звао Срђан, а како име Срђан долази од имена Сергије, онда је одлучено да ова светиња буде посвећена управо Светом Сергију и Вакху, који су у своје време били славни и моћни људи, али су све то презерели у име хришћанства и Бога.
– У тим временима бити православни хришћанин значило је следеће: бити увек спреман да положиш живот свој за Христа Господа, за своју свету веру. И они су, наравно, иако су били веома познати људи, као и Свети Георгије, као и Свети Димитрије, презрели славу овога света ради славе Божје и пострадали за Христа у давна времена, али њихов спомен је остао да светли и светли кроз сва времена – истако је митрополит Јоаникије.
Такође је подсетио да су многе цркве око Манастира Милешеве и у Херцеговини биле посвећене Светом Сергију и Вакху, захваљујући томе што је Свети Сава у Манастир Милешеву донео део њихових моштију.
Митрополит је додао да се при градњи овога храма размишљало о томе да храм не буде саграђен само у славу Божју, као и сваки други храм, него и у спомен на братску љубав која је данас све потребнија:
– И ево, подиже се овај свети храм у славу Божју, али има и тај печат братске љубави. И ово нека нам послужи за поуку. Све што чинимо, требало би да има печат љубави Божје и братске љубави на нашим делима. Да ништа не чинимо из мржње, из зависти, из пакости или неког злопамћења или нечега другога, него да све чинимо у славу Божју и са братском љубави. Кад се тако нешто чини, та дела имају велику вредност, и за наше спасење, али остају и за памћење. Имају вечну вредност.
Митрополит је закључио да иако овај храм није великих димензија, колико год људи се у њему у будућности буде сабирало на светим богослужењима, он ће имати толико ширине и пространства и богатства да све закрили и нахрани Божјом љубављу.
– Нека буде са срећом! Нека овај храм буде за славу Божју и за спомен братске љубави између Зорана и Срђана. Нека буде за покој Срђанове душе, али и за здравље Зораново и његове породице и његовога потомства и на радост свима нама – нагласио је владика Јоаникије.
Митрополит Методије захвалио је митрополиту Јоаникију на служби и лепим речима, а ктитора Зорана Ђерковића одликовао је највишим одликовањем Епархије будимљанско-никшићке – медаљом Светог великомученика и победоносца Георгија првог степена, за показану љубав и доброчинство према својој цркви, а нарочито приликом изградње Храма Светих Сергија и Вакха у Ђулићу код Андријевице.