Данас је локалитет Виминацијум код Пожаревца један од можда и у свету најуређенијих и највреднијих археолошких паркова. Стручњаци јесу имали материјала да створе тако нешто, јер им је древни Рим на овом месту оставио много тога вредног. Уосталом није тешко претпоставити шта је све имао један од великих и важних градова моћног Римског царства. А Виминацијум је то био. Главни град провинције Горње Мезије.
Но, тежак је то био пут. Требало је од ораница са којих су пљачкаши односили све вредно и које нико није чувао, направити заштићени локалитет и сачувати остатке те далеке историје. Ово је само делић приче.
Екипа Археолошког инситута из Београда је маја 1990. (пре тачно 33 године) наставила осамнаестогодишње ископавање на Виминацијуму, једном од најзначајнијих налазишта у свету. После 15 хиљада истражених гробова из којих је безброј непроцењиво вредних предмета депоновано у ризнице пожаревачког и београдског музеја, искусна екипа предвођена др Љубицом Зотовић, научним саветником Археолошког института, нставила је да новооткривеним вредностима употпуњава богату збирку. Ово су записи са две кампање у тој години. Прве у мају, и друге у новембру.
Према предвиђању археолога, постоји могућност да се у првој кампањи коначно наиђе на остатке царских резиденција, вила, уметничких радионица, ковница новца. Све што је досада пронађено потиче из некропола и занатских радионица.
Иако у првој кампањи нису наишли на остатке вила и резиденција, а то ће се десити годинама касније, оно што јесу нашли на јесен равно је сензацији. Налази из друге кампање задивили су не само стручни свет и не само код нас. Реч је о римским гробницама-бунарима, који су за сада истражени једино у Галији. (Галија је назив који су Римљани дали територијама где су живели келтски Гали укључујући данашњу Француску, Белгију, Луксембург и делове Холандије, Швајцарске, Немачке на западној обали Рајне, као и долину реке По у данашњој Италији). И стручњак какав је др Љубица Зотовић, која је руководила овим радовима и која је на само овом локалитету открила око 15 хиљада гробова, после само три истражена бунара није могла да сакрије одушевљење. Овако је сведочила:
– Чак ни ми археолози, за које не сме да постоји изненађење, када смо истражили један овај бунар морали смо да останемо задивљени – каже др Зотовић. – Јер наћи на 11,40 метара дубине комплетно сачувану дрвену касету са остацима спаљеног покојника, а одмах изнад ње нетакнуту амфору, част је за сваког археолога. Уосталом, на овако нешто наилази се, можда, само једном у каријери.
Пише О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању