Најновији наставак филмског серијала о корумпираном полицајцу фашисти, алкохоличару и расисти „Торенте за председника“ обара рекорде на Пиринeјском полустрову где га је за један викенд погледало више од милион људи! Можда је разлог у томе што главни лик ове урнебесне пародије превише личи на данашње политичаре, размишља сценариста, редитељ и главни глумац Сантијаго Сегура. У гостујућим улогама су Кевин Спејси као тајкун и Алек Болдвин као – Трамп
Пре готово три деценије је шпански глумац Сантијаго Сегура изненадио свет својом урнебесном комедијом „Торенте – глупа рука закона“ која је постала хит ван свих очекивања. Како у свету, тако и у нашим биоскопима. Сантијаго је већ био познат у својој домовини – за прву главну улогу, драмску, у делу „Дан звери“ (1995) Алекса дела Иглесије добио је награду Гоја као најбољи нови глумац у Шпанији!
Онда је овај фанатични сакупљач стрипова и повремени ТВ водитељ решио да оствари своју идеју и напише причу о бившем полцајцу Торентеу који је корумпирани фашиста, алкохоличар, хомофоб, кесенофоб, мизогини сексиста, расиста и има мањак интелигенције. Постао је сценариста, редитељ и главни глумац ове урнебесне друштвене сатире која ће постати шпански феномен и наредних деценија током којих ће Сегура испоручити још четири филма о Торентеу. Наравно, добио је још једном Гоју као најбољи млади редитељ!
Филмови о Торентеовим доживљајима су брутално вулгарни, политички некоректни, пуни локалних референци, шпанског хумора који се ослања на стереотипе у тој земљи. Неки наставци су били међу најгледанијим шпанским филмовима свих времена. Сада је Сантијаго Сегура у својој шездесетој години обрадовао публику још једним наставком приче о овом антијунаку и насловио га „Торенте за председника“. Уз подршку моћне холивудске компаније „Сони“ и америчких звезда као што су Алек Болдвин и Кевин Спејси и гостујућим улогама, овај филм управо обара нове рекорде у Шпанији.
Опет актуелан
Ко би помислио да ће Кевин Спејси, након што му је холивудска каријера окончана услед различитих оптужби за сексуално злостављање, играти у једном суперхиту, макар и шпанском? Он игра тајкуна који Торентеу објашњава ко заиста влада нашим светом, а Алек Болдвин пародира Доналда Трампа који подржава Торентеову кандидатуру за председника. Болдвин је после оног трагичног догађаја од пре неку годину на снимању филма „Рђа“, када је нехотично убио директорку фотографије из пиштоља који није требало да буде напуњен, такође скрајнут из Холивуда. До тада је имао редован телевизијски шоу где је имитирао Трампа. Сада је добио прилику да обнови градиво.
Само током првог викенда приказивања средином марта филм је у Шпанији зарадио готово осам и по милиона евра, а видело га је више од милион гледалаца! То је најбољи резултат за почетно приказивање неког остварења у биоскопима те земље последњих десет година, а четврти у историји шпанског филма!
Када се први пут појавио на платну пре тридесет година, Торенте је био дочекан као урнебесни повратак самоувереним традиционалистима, остацима прошлости, који су и даље тврдили, чак и у демократији, да је Шпанији било боље под диктатором генералом Франком. Данас је Торенте опет актуелан јер је екстремно десничарска партија Вокс учврстила своју позицију као трећа најјача политичка снага у Шпанији.
У филму, политичка странка Хокс ангажује Торентеа да се појави на бини током предизборне кампање њеног председника, како би привукао гласаче. Међутим, уочи митинга, председнички кандидат се разболи и партија одлучује да му Торенте буде замена те вечери. Каква грешка! Једна од најсмешнијих сцена филма приказује Торентеа у председничкој дебати, где показује своју препознатљиву политичку некоректност. Међутим, то данас није ништа у поређењу са далеко већом некоректношћу лидера значајног броја најмоћнијих земаља света.
Национални феномен
После премијере, уследио је френетични аплауз, а похвалне критике су сустизале једна другу. „То је најбољи политички филм у шпанској кинематографији у последњих десет година, узнемирујући и револуционаран“, написано је у часопису„Фотограмас“. Занимљиво је да пре премијере није било никакве кампање за филм и она је почела тек неколико дана пошто се он појавио у биоскопима, а чак и сада најбоља реклама је усмена јер апсолутно сви су одушевљени. Кажу чак да је „Торенте за председника“ бољи и од оригинала „Глупа рука закона“.
„Створити национални феномен у облику филма и покренути јавну дебату око њега – ону у којој сви желе активно да учествују – подвиг је који ретко ко може да оствари. Он је то управо учинио. За нас је част да стојимо уз огроман таленат и непоколебљиву храброст Сантијага Сегуре“, рекао је Иван Лосада Гамст, генерални директор шпанског огранка Сонија.
Сегура је у децембру рекао да су му кофери спаковани за одлазак из Шпаније 13. марта ако „Торенте за председника“ доживи неуспех. Аутор је остао у Мадриду.
– Користећи „Торентеа“, покушао сам у сваком филму да одам почаст својим омиљеним жанровима или делима – каже Сегура за лист „Верајети“. – Тако сам у првом филму био опседнут италијанским неореализмом. Други је био нека врста шпијунског хита попут Џемса Бонда. Трећи је био као пародија Кевина Костнера у „Телохранитељу“, четврти наставак је био као „Бекство из Алкатраза“, а пети је био омаж новијем трилеру „Играј своју игру“, сну о савршеној пљачки. „Торенте за председника“ је нека врста пародије на политичке драме, попут „Лав је на улици“ Раула Волша из 1953. са Џејмсом Кегнијем, где лик улази у политику и мало по мало подлеже корупцији. Разлика је у томе што је Торенте већ корумпиран. Торенте је „симпатичан“ јер је изопштеник. Нема новца, контакте, везе ни моћ. Његове јадне идеје не воде никуда. Али данас видимо изузетно моћне људе који имају исте идеје као Торенте, и то је застрашујуће. Сама помисао да Торенте постане председник није више фикција, већ нешто што би могло да се догоди у стварности. Реченице из Торентеових говора преузете су од стварних политичара, и са деснице и са левице.
Пише Срђан Јокановић