Нови сусрет председника Вучића и Путина

Од када је постао премијер Републике Србије, дакле од априла 2014. године, Александар Вучић се са председником Руске Федерације Владимиром Путином срео чак тринаест пута. С обзиром на то да њихови председнички мандати истичу у мају 2022. (Вучић) односно у априлу 2024. године (Путин) и да је велика вероватноћа да ће и после тога и један и други остати на својим позицијама, као и на лични однос двојице председника, сва је прилика да ће се број ових сусрета врло брзо удвостручити. Али, да се не бавимо тиме шта доноси скорија будућност, већ да се осврнемо на то шта ће Србији, али и великим играчима који утичу на њену будућност, донети тринаести, такорећи јучерашњи, сусрет Вучића и Путина у Москви.

Потврда да ће Русија истрајати на поштовању Резолуције УН 1244 докле год је она на снази, а биће докле год ова велика сила, баш као и Кина, као сталне чланице Савета безбедности, не сагласе да јој је истекао рок, „прст у око“ је не само Приштини, већ, пре свега, Европској унији. Ретко ко се и сећа када је потписан Бриселски споразум чија реализација је требало да размрси косовски чвор. Од тог потписивања прошло је пет и по година и сада је свима јасно да је ЕУ, као кључни фактор у његовој реализацији, доживела пораз. Осим, ако од почетка цела та прича о такозваној нормализацији односа није ни покренута само са једним циљем – да се Србија и Срби који живе на Космету сабију у ћошак,косметски Албанци скроз распојасају,па кад следеће године прођу избори заЕвропски парламент, Комисију и њенеповеренике, нека нови људи виде штаће с њима.Проблем и за косовске Албанцеи за Унију је што Србија, ипак, нијеу ћошку, али Федерика Могерини,Висока представница ЕУ за спољнуполитику и безбедност, која већчетири године води бриселски дијалогизмеђу Београда и Приштине – јесте.Њој мандат истиче у октобру следећегодине, време брзо пролази и, какосада ствари стоје, њена медијаторскаулога остаће упамћена као неуспешна.За Србију свакако није неважношта о њеној спољној и политици премаПриштини мисле поједине чланице ЕУ,посебно Немачка, али у ситуацији кадасе ЕУ погубила пред налетом десницеи Трампове искључивости, Београд,логично, тражи помоћ и подршкуод оних који знају где су, куда иду ишта хоће од својих пријатеља. Русијаје један од таквих пријатеља, а прваприлика да по ко зна који пут потврдито пријатељство биће новембарскозаседање Савета безбедности УН. Кинаследећег месеца председава Светскомвладом, како се често назива СБ, и башона је Косово, кога је Велика Британијаскинула са дневног реда, кроз извештајгенералног секретара УН АнтонијаГутереша о ситуацији на КиМ, поновоуврстила на дневни ред овог тела.

Наставак прочитајте у броју 3115.