ПОСЛЕ СУЕЦКЕ КРИЗЕ
Нови светски коридори

Гигантски брод “Евер Гивен” је блокирао Суецки канал којим је током 2020. прошло 1,17 милиона тона терета – око 12 процената укупне светске трговине морима. Док брод са 20.000 контејнера није ослобођен, 422 брода су чекала на обе стране канала, уз дневну штету чије процене иду од шест до 10 милијарди долара.

Удес на бродском пролазу на југ према Индијском океану и на север према Европи и САД-у је јасно упозорење на рањивост међународне трговине. Зато пословни људи размишљају о алтернативним путевима, поморским и копненим.

Једина стварна замена транзиту кроз Суецки канал за сада је пут око Рта добре наде на јужном рогу Африке. Но, та рута је за скоро 10.000 километара дужа, подразумева седмицу или две додатног путовања, већу потрошњу горива и знатно повећање цена пошиљки. Такође, порасла би потражња за ултра великим превозницима сировина.

Рт добре наде је и потенцијално опасније путовање. Пиратерија је посебно била велика брига за оператере трговачких бродова последњих година, прво код обала Сомалије, а скорије и у Гвинејском заливу.

Неизбежно је да ће суочене са таквим околностима, бродске и теретне компаније тражити јефтиније, мање ризичне и делотворније руте. Поготово што се појављују нове могућности.

Кина је у оквиру Иницијативе Појас и пут (ИПП), уложила много напора и средстава у покретање више железничких линија ка Европи. Нови теретни возови омогућавају директно допремање роба из градова у Кини преко Евроазије све до Лондона и Португалије.

Постоје две главне артерије ИПП; она која преко Казахстана и Русије стиже до Европе и грана се у појединачне земље. Друга прелази Казахстан, пролази кроз Турску, протеже се преко Балкана и завршава у Прагу. Обе руте су драстично смањиле време испоруке робе широм континента.

Кинеско-европски теретни возови су економичнији и ефективнији у поређењу са ваздушним или морским транспортом. Кинески стручњаци процењују да превоз морем траје 40-так дана, више него двоструко дуже од железничког транспорта. Истовремено је овај други упола јефтинији од авионског.

После вишегодишњег метеорског раста, из Пекинга су навели да је током 2020, и као резултат пандемије ковидом 19, рекордних преко 12.000 теретних возова превозило контејнере између Кине и Европе. У просеку 100 контејнера по возу износи 1,2 милиона контејнера годишње.

Иран, Индија и Русија већ две деценије раде на Транспортном коридору Север-Југ (ТКСЈ), који би дуж 7.200 километара комбиновао бродске и железничке путеве повезујући западну обалу Индије преко Индијског океана са Заливом, Ираном и Каспијским морем, а потом Русијом и Европом. Ирански званичници тврде да је Коридор Север-Југ одлична опција јер смањује време путовања на 20 дана уз уштеде до 30 посто.

Руски и ирански медији извештавају да су у току озбиљни разговори и о изградњи трансиранског канала који би се протезао од Залива до Каспијског мора. Такав план се први пут појавио крајем 19. века када су амбициозни руски инжењери пројектовали пловни канал, који би Москви понудио краћи пут до Индијског океана, заобилазећи турске мореузе и египатски Суецки канал. Међутим, политичке кризе и револуције у Русији и Ирану су ту замисао до сада држале замрзнутом.

 

Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању