У некада богаташкој четврти древне Помпеје, тамо где је у раскоши уживала елита, живела су и два роба. И они су имали све привилегије. Одслужили су своје, па, како је тадашњи закон налагао, после ко зна колико времена постали слободни грађани. Способни и вични трговини брзо су покренули бизнис и постали богати. Толико, да су у елитној четврти саградили заједнички дом. Знају им се и иимена. Реч је о трговцима вина Аулију Ветији Реститусу и Аулију Ветији Конвиви. Ових дана, после рестаурације и додатних истраживања, тај објекат се отвара за јавност.

          Истраживаче је, осим грађевине, занимало и да ли су робови били у сродству. У почетку су мислили да је реч о браћи, али је вероватније да нису већ да су се упознали док су робовали. О томе се изјаснио и Габријел Захтригел, директор Археолошког парка “Помпеја”.

          „Да су били из исте породице, прва два имена била би им различита, а имали би исто презиме“, објашњава директор Габријел. „Било је неуобичајено имати биолошку браћу и сестре који су били робови па потом ослобођени, јер су породичне везе прекидане једном кад човек постане роб. Реститус је типично име које се давало ослобођеном робу. Они су вероватно имали заједничког господара који се звао Аулије Вети.

Репортери “Гардијана” који су имали прилике да ексклузивно обиђу и фотографишу објекат написали су да се у унутрашњости куће налази декоративни панел који се простирао дуж зида собе за коју се верује да је била трпезарија, а на којем су приказани купидони који праве парфем или продају вино, као и разна божанства. Верује се да је мала соба испуњена еротским фрескама у близини кухиње коришћена као бордел, преноси “Гардијан.”

„Ова кућа прича причу о римском друштву – с једне стране ту су уметничка дела, фреске и статуе, а са друге друштвена прича о ослобођеним робовима“, написао је репортер и додао да је кућа једна од малобројних у Помпеји за коју се зна име власника.

Да Помпеја вероватно никада до краја неће да исприча своју причу доказују научници који истражују овај окамењени град. Недавно је објављено у италијанским медијима да су два, од неколико прошлогодишњих открића, посебно привукла пажњу и научника и јавности. Прва је корњача, мртва наравно, и стара безмало две хиљаде година. Анализа је показала да се њен живот угасио 62. године након великог земљотреса, али пре него што се 79. догодила ерупција вулкана. Корњача ће, кажу стручњаци, да помогне у  расветљавању последњих година Помпеје, односно да појасни раздобље обнове након земљотреса. Њен значај је у томе што није нађена на подручју лепог и великог градског врта где и остале. Ова је ископана у подручју Стабијских терми у римском граду који је закопан пепелом, блатом и лавом 79. године, због чега је делимично сачуван.

Пише О. Радуловић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању