Тиме је бисер природе Национални парк „Ђердап“ достигао још један степен међународне заштите и потврдио статус једног од националних блага Србије.
Распрострањен на површини од 66.525,11 хектара, НП „Ђердап“ обухвата општине Голубац, Мајданпек и Кладово, а статус међународно значајног локалитета нарочито је добио због станишта птица мочварница. То подручје испуњава осам од девет критеријума предвиђених Рамсарском конвенцијом за упис у Списак мочвара од међународног значаја.
У крајолицима овог, једног од пет националних паркова наше земље, који су и стекли ово престижно звање због својих несвакидашњих посебности, обитава 57 врло сложених и разноликих шумских зајединца, као и више од 1.100 врста и подврства васкуларне флоре, што је нешто више од четвртине укупне флоре наше земље. Због тога је идентификован и као подручје од међународног значаја за заштиту биљака (IPA – Important Plant Areas) и део је еколошке мреже Републике Србије.
„Ђердап“ је дом и инсектима, тачније, ту живи 48 врста инсеката заштићених националним прописима, док чак 170 врста птица своје место под сунцем проналази управо у овом националном парку. Чак 110 врста птица су гнездарице. Ове врсте омогућиле су да подручје буде препознато и као међународно значајно за птице (Important Bird Area – IBA), јер је станиште ретких, угрожених и у другом погледу значајних врста птица. Већина њих су строго заштићене, а поједине се налазе и на различитим међународним листама угрожених врста.
Ипак, нису само птице оно што оплемењује ову оазу зеленила. „Ђердап“ пружа уточиште и за више од 50 врста сисара, а велики број њих добиле су и одређени степен заштите: дивља мачка, европски јелен, дивокоза, видра, мрки медвед, рис, вук, као и богата фауна слепих мишева. Својим разноликим бојама овај предео улепшава и више од 100 врста дневних лептира и због тога је „Ђердап“ сврстан у међународно значајна продручја за дневне лептире (PBA – Prime Butterfly Areas) и део еколошке мреже Србије.
Више од 60 врста риба, од којих већина живи у Ђердапском језеру и Дунаву, још један су адут овог подручја, које се може похвалити и са више од 20 врста водоземаца и гмизаваца.
Драгуљ овог подручја је Ђердапска клисура – највећа и најстарија водена пробојница у Европи, која повезује водене басене запада и истока, а уједно је и најдужа клисура на „старом континенту“, са дужином од 100 километара.
На основу студија које је урадио Завод за заштиту природе Србије, НП „Ђердап“ 2020. године проглашен је за једанаесто подручје у Србији које је уписано у Списак мочвара од међународног значаја Рамсарске конвенције. Министарство заштите животне средине координисало је номинацију за упис на Листу међународно значајних влажних станишта.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању