Божимир Ђекановић, угледни домаћин из Грабовице, један је од најстаријих воденичара у подвлашићком крају. Пајник је воденице у засеоку Грабовачка Ријека, која је изграђена пре више од 70 година.
– Ову поточару су у давна времена градили мој отац и стричеви Блажо, Тедо и Гостимир, а обновили смо је 1971. године. Дотрајала брвна заменили смо храстовим облицама, а обновили смо и кров – вели воденичар из Грабовице.
Признаје да су пајници воденице у Грабовачкој Ријеци посебно поносни на воденичарски камен испод ког се годинама ‘провлачи’ најквалитетније брашно на северним обронцима Влашића.
– Овај жрвањ су наши преци на леђима чак из Травника донели. Не знам колико им је било потребно да камену громаду из везирског града до Грабовачке Ријеке донесу, али сасвим је сигурно да су се поштено напатили. Дуго су, према причању старијих, трагали за добрим жрвњем и у Травнику им се коначно посрећило. За све ове године жрвањ нас никада није издао – прича Божимир.
Са сетом се воденичар присећа давних времена, када је поточара у Грабовачкој Ријеци без престанка чагртала, јер се брашно тада нигде није могло купити, а бројну чељад из пајничких породица требало је прехранити.
– У воденицама су се прве љубави рађале, па и оне које су се криле као змијске ноге. Настајала су и пријатељства која ништа, па ни ратови нису могли уништити. Они искуснији воденичари, којима је око често за сукњом летело, добро су знали коме ушур не треба узимати. Често смо знали у воденицама, крај огњишта, заноћити и пећи колаче. Дивна су то времена била и камо среће да се опет врате – каже воденичар.
Пајнички дани у овој воденици још увек се, по узору на договор из давнина, поштују, без обзира што се сада мање меље, па је и лакомица често замандаљена.
– Испоставило се да су наши стари добро знали шта раде када су млиниште куповали од комшија, јер овај поток никада није пресушио. И када су највеће суше настајале, воденица је чегртала и хранила нам чељад – прича воденичар Божимир Ђекановић.
Пише Горан Ђурић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању