Недавно је полиција изнела податке о броју решених најтежих кри- вичних дела, а пре свих о броју убистава, па их упоредио с онима из претходних година. Статистика каже да су „момци у плавим дресовима“ заиста боље обављали свој посао. Много боље! Међутим, број мртвих, оних што су с овог света отишли насилном смрћу (не рачунајући страдале у саобраћај ним несрећама) био је готово истове – тан као пре! Свако разуман упитаће се откуд та логичка апорија? Одговор може да збуни, или пре да уплаши. Јер, реч је о неочекиваном порасту броја самоубистава, вољног бежања од живота. А то, као што се зна, не припада ресору унутрашњих послова већ социјалној политици, здравству и економији. Или збирно – социјaлној психопатологији зачињеној бедом. Августа прошле године немачка телевизија „Дојче веле“ објавила је из Србије прилог о самоубиствима. А, у ту несвакидашњу новинарску авантуру упустили су се због податка да смо се затекли на првом месту европске листе по учесталости подизања руке на себе, и то уз „врло добро“ 11. место у свету! Нису навели одакле су црпели информације, али међу њима највећу бригу је изазвала она по којој, наводно, у Србији свакога дана између четири и шест особа с мање или више успеха покуша себи да прекрати живот.
Наставак можете прочитати у броју 3108.