Od Đorđa ni traga ni glasa

Dečak je nestao pre deset godina

Meštani, udruženja lovaca, policija, žandarmerija, svi su se razleteli krajem jula 2010. godine da u atarima sela Majilovac, Kurjače i još nekih okolnih mesta, pa i iz Velikog Gradišta, nađu na bilo kakav trag koji bi ih odveo do nestalog dečaka Đorđa. Posle nekoliko dana bezuspešne potrage, odustali su.

Đorđa nisu našli ni onda kada je majka Marina proznala ubistvo i inspektore odvela do mesta gde je, navodno, ostavila mrtvog sina. Jer, Đorđe kao da je u zemlju propao. Misterija nije rešena čak ni onda kada je u kraju gde je Đorđe nestao nađena lobanja, kako su veštaci rekli “mlađe osobe”.

Skladno je živela porodica Andrejić iz sela Majilovca kod Velikog Gradišta. Potvrdila je to autoru teksta te 2010. godine i Milunka Aleksić, predsednica Mesne zajednice Majilovac.

– Sumnjam da je Marina ubila sina. Volela je decu, brinula o njima. Petnaestak dana pre nego što se ovo desilo vodila ih je kod zubara. A i kao majci mi je teško da poverujem da žena koja je rodila dete, oduzme mu život. Samo zbog jedne reči “neću“. Ko zna šta će još tu da ispliva na površinu – svedočila je Milunka.

A, šta je bilo to kobno “neću”?

U kasno popodne, gotovo u suton, Marina i Đorđe su krenuli do bašte. Povrće da okopaju, pa zaliju. U delu optužnice piše kako se Marina u jednom trenutku povredila motikom, pa je tražila od sina da ode do sela i to kaže ukućanima. Đorđe je, navodno, to odbio, bojeći se da sam krene, jer je već padao mrak. “Neću” je izugovorio i kada mu je majka naredila da potraži preku stazu nazad do kuće, jer se ona u tom trenutku slabo orijentisala.

Nezadovoljna što joj sin odbija poslušnost, Marija je podigla motiku i udarila Đorđa. Kako u otužnici stoji, a na osnovu njene izjave, onda ga je podigla i nosila do ivice bagremara. Pokrila ga je granjem i tu noć prespavala nedaleko od sinovljevog tela.

Ujutru je došla do mesta gde je ležao Đorđe, videla da je tu, ostavila ga i krenula. Dva dana je lutala atarima.

Piše Ognjan RADULOVIĆ