Мало али важно место на Дунаву
ОД ХРАМА ДО РАМА

Многе приче крије место Рам на Дунаву. А одакле његов назив? Посматрајући старе мапе из 15, 16. и 17. века, како аустријске, мађарске, тако и турске, уочено је да сви они место зову Храм, а не Рам. А храм је стара келтска реч за светилиште. Усред сталних ратних дејстава и сеоба становништва, заборављено је где је храм био и коме је посвећен, а заправо је плаво-зелена магматска стена изнад реке многе привлачила да баш на том месту подижу своје храмове.

Пре десетак година археолози су овде ископали остатке келтског утврђеног насеља, са неким деловима за које мисле да су припадали светилишту. Келти су крајем четвртог века старе ере, идући унутрашњим венцем Карпата, овде прешли Дунав и у Раму подигли велико војно земљано утврђење. Недалеко од тог утврђења откривени су остатци светилишта на коме су они приносили жртве боговима.

До овог малог симпатичног места на обали Дунава пут води из суседног Великог Градишта или Пожаревца. Даље пута нема. Али има скеле која преко реке вози неколико пута дневно до Банатске Паланке.

У селу, одмах поред тврђаве, налази се Основна школа „Иво Лола Рибар“ са сталном поставком о утврђењу. Преко пута школе, на узвишици, на месту старе цркве налази се прелепа Црква Светог архангела Михаила која припада Епархији браничевској. Када говоримо о времену подизања цркве у караван сарају, грађена је после 1830. године, односно после доношења Хатишерифа. С обзиром да је црква била стара и небезбедна, одлуком надлежних црквених и осталих органа порушена је 2006. године и на њеном месту је подигнута нова црква од чврстог материјала.

Дунав је код Рама толико леп, да не морате да се купате да бисте у њему уживали. Рамска обала је виша од супротне, па Дунав овде делује много шири од реална четири километра. У подножју Рамске тврђаве,уз пристаниште за скеле, налази се споменик јунацима 9. Пешадијског пука првог позива Дунавске дивизије, током одбране Стига у Првом светском рату. Српски војници су 7.октобра 1915. године погинули храбро бранећи Стиг и Млаву при повратку аустроугарске војске када је извршен напад.

На улазу у село Рам је и видиковац с погледом на Дунав, са заветном капелом с крстом, коју су подигли мештани у спомен преноса моштију Светог Николе Мирликијског.

 

Текст и фотографије Тамара Иваниш

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању