АРХЕО-ЕТНО ПАРК КОД КЊАЖЕВЦА
Од Римљана до новијих дана

Мини турнеја по источној Србији и јужним обронцима Старе планине започела је у Архео-етно-парку Равна, који је удаљен осам километара од Књажевца. Живописна дестинација за љубитеље обичаја, традиције и културног наслеђа, враћа нас две стотине година уназад, у живот села с краја 19. и почетка 20. века. Доминира стара моравска кућа, грађена од бондрука (конструкција коју чини видљиви костур од дрвених греда, са омалтерисаном испуном од органског материјала или опеке) која је пресељена са Старе планине.

Уместо домаћина из прошлих векова, дочекује нас кустоскиња Завичајног музеја Књажевац. Дух давних времена присутан је у сваком кутку па чак и у радионици грнчарије где ученици имају могућност да искажу своју креативност. Под отвореним небом налази се лапидаријум са римским споменицима пронађеним на касноантичком локалитету. Наша домаћица посебно истиче значај жртвеника из другог века који је посвећен богињи Диани. Пронађен је и кип Диониса, бога вина старих Грка, а у подруму једне од кућа налази се музеј вина са винотеком локалних винара.

Археолошко налазиште Timacum Мinus (Доњи Тимок) је такође у селу Равна, на обали Белог Тимока. Простире се на површини од око два хектра. Римљани су ту саградили  војно утврђење, најстарије у тимочкој области. Уз логор, легионари су овде имали и житнице као и подразумевајуће терме.

Тврђава (I -VI век нове ере) је служила као логор римске помоћне јединице–кохорте и могла је да удоми од 500 до 1000 војника (пешака и коњаника). Утврђење је неколико пута дорађивано и те етапе се могу видети на самим зидинама. Постојало је све до Јустинијанове обнове царства у шестом веку.

Археолози откривају да се најранији и најзначајнији трагови присуства Римљана на овим просторима налазе управо у Равни. Надгробни споменици припадају раздобљу од првог до трећег века. Ови надгробни споменици су украшени флоралним мотивима. Честа је представа винове лозе која симболише плодност, просперитет, промене и благостање. У натписном пољу стоје основни подаци о покојнику: како се звао, чиме се бавио, када је преминуо. У рељефном пољу је обично приказ покојника самог или са члановима породице.

На крају обиласка наша домаћица је рекла како је све што смо видели значајно, али да је значајна и година 1975. Тада су започета савремена ископавања и створена прва јаснија слика о овом значајном локалитету.

 

Текст и фотографије Гордан Горуновић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању