Након аустроугарско-немачког бомбардовања Београда, које је започело 6. октобра 1915. године, још је било времена да се сачува српска војска од више од двеста хиљада људи. Дванаест дана Срби су гинули на фронту на Дунаву, Сави и Дрини, уместо да се прегрупишу. Зашто?
Када је српска Врховна команда од савезника затражила да се повуку на линију Ваљево-Батрдан, савезници су одговорили да по сваку цену остану на Дунаву и не дозволе спајање аустроугарско-немачких снага
са Бугарима. Из Париза, Лондона и Петрограда, позивали су Србију да не одступи и најављивали долазак снажних савезничких трупа, довољних за спас Србије. Полагали су наду чак и у блато Срби су опстајали и са вером чекали савезничку помоћ. И сами су знали да бугарска војска броји око двеста хиљада људи и да може да мобилише још сто педесет хиљада, као и да нема довољно оружја, које би пристигло уколико се споји са аустроугарско-немачким трупама. Покрет савезничких трупа је каснио,Енглези су се двоумили да ли је од користи са савезничку победу да се Србима уопште помоћ шаље, јер је било већ
очигледно да је помоћ закаснила.
Наставак можете да прочитате у броју 3083.