Све ове активности се одвијају у оквиру Програм Уједињених нација за развој (УНДП), конкретно иницијативе „ЕУ за Зелену агенду у Србији”.
„Подршка Шведске заштити влажних станишта у Србији од виталног је значаја за очување биодиверзитета, ублажавање климатских промена и осигурање одрживог развоја. Ова сарадња потврђује нашу посвећеност заштити ових важних екосистема, што користи свим грађанима и будућим генерацијама“, рекла је Шарлот Самелин, амбасадорка Шведске у Србији.
„Кључни изазов у очувању влажних станишта у свету и у Републици Србији је успостављање равнотеже између развоја и заштите природе и зато је за мене као ресорну министарку од изузетног значаја улагање у иновације и иницијативе попут оних које су део овог пројекта, јер значајно доприносе том циљу“, истакла је Сара Павков, министарка заштите животне средине.
Антоан Авињон, програмски менаџер за заштиту животне средине и климатске промене у Делегацији Европске уније у Србији је истакао да је за Србију важно да се усклади са Законом ЕУ о обнови природе, окосницом Европског зеленог договора и Стратегије ЕУ за биодиверзитет до 2030. године. „Упркос њиховој важности, највећи део влажних станишта остаје деградиран због историјског потцењивања, неповезаних јавних политика и сталних притисака. Ових седам решења ће помоћи да се влажна станишта у Србији и користи које она пружају обнове и заштите“, додао је Авињон.
Жарко Петровић, вођа тима за витални развој у УНДП-у истакао је додатне вредности подржаних решења. „Ова решења, која проистичу из саме природе, осим што чувају биолошку разноврсност и јачају отпорност локалних заједница на климатске промене, пружају могућности за образовање и рекреацију, јачајући везу између људи и њиховог природног окружења.“
Ево и која подручја обухватају та предложена и планирана решења.
Решење Националног парка Тара има за циљ обнову угроженог тресетиша Црвеног Потока, дома многих ретких врста, попут панчићеве оморике. Доминантне маховине тресетишта из рода Sphagnum, које стварају и одржавају екосистеме тресетишта, нестају услед несташице воде и прекомерног раста инвазивних врста. Решење предвиђа инсталацију иновативних „хватача магле“ на Црвеном Потоку, како би се осигурао повољан водни режим за рекултивацију маховина, као и уклањање инвазивних врста и успостављање напредног система за праћење стања у тресетишу, што ће омогућити ефикасно управљање овим екосистемом.
Решење ЈП Војводинашуме предвиђа обнову три Рамсарска подручја у Подунављу и Посавини, попут СРП Горње Подунавље, СРП Ковиљско-петроварадински рит и СРП Обедска бара, како би се побољшао проток воде, смањила седиментација и смањио раст алги изазван вишком хранљивих материја, те очувала станишта за рибе и птице. То ће се постићи уклањањем инвазивних врста, чишћењем водених путева, успостављањем водене повезаности и применом решења заснованих на природи. Мониторинг решења укључиће праћење квалитета воде и еколошке процене. Предвиђен је и развој базе података о биодиверзитету и промоција важности очувања влажних станишта кроз едукативне програме и кампање.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању