Комеморација Милени Дравић, одржана у „Звездара Театру“, окупила је породицу и колеге легендарне глумице, као и медије. Поред Петра Божовића, Војина Ћетковића, Ренате Улмански, Боже Николића, Стефана Арсенијевића, Раде Ђуричин, Драгана Бјелогрлића, Тање Бошковић и других, били су ту и Душан Ковачевић (домаћин овог сећања), Аница Добра (није успела да задржи сузе), Миленина кума Сека Саблић, али и актуелни министар културе Владан Вукосављевић, који је опроштај пратио из прикрајка. Било је чудно што није одржао говор (коме ако не Милени), а још чудније је било што од свих бивших министара културе ниједан није дошао ни на комеморацију ни на сахрану, ако не рачунамо Воју Брајовића, Милениног драгог колегу и пријатеља. Ни на једном од оба догађаја није било ни политичара, осим Зорана Живковића. а сахрани се окупило неколико стотина колега и поштовалаца ове жене и глумице. Током опела испред Цркве на београдском Новом гробљу почасну стражу су чинили глумци: Славен Дошло, Милош Тимотијевић, Андрија Кузмановић, Иван Михаиловић, Милан Марић, Никола Ракочевић и Петар Бенчина. Јако је тешко, видело се, било Миленином пријатељу Радету Шербеџији док су, упркос позним годинама, пошту одали њен колега Танасије Узуновић (76), Бранка Петрић (81) и редитељ Пуриша Ђорђевић (94), Миленин супруг из раних шездесетих година, који су све време стајали током опела и сахране. ни чиста срца, доброг здравља и бистрог разума, који памте нормална времена, дошли су са цвећем и свећама да испрате Милену Дравић. Није их било много, али су то били они прави. Грађани.
Наставак прочитајте у броју 3117.