ЂАВОЉА ВАРОШ
Одлазе стари, ничу нови сватови

Радан је посебна планина због свежег и чистог ваздуха, прелепих пејзажа, уникатног биљног и животињског света, река, врела и шума који вас неће оставити равнодужним. Али и необјашњивих природних појава. Мистични Топлички крај познат по чудима природе, легендама и бројним изворима лековите воде, колевка металургије и постојбина великих јунака попут Топлице Милана и Косанчић Ивана, чувеног Змаја од Радана – крије баш ту, на шумовитим падинама Радан планине, препуне контраста, чувену Ђавољу варош, јединог кандидата Србије за Светска чуда природе.

Ђавоља варош на необјашњив начин обједињује сурово и питомо окружење, пакао и рај. Чине је два, у свету ретка, природна феномена: 202 земљане фигуре различитих облика и димензија, специфичних облика рељефа који у простору делују врло атрактивно, и два извора јако киселе воде са високом минерализацијом. По доласку на ово место осећају се неки други закони, влада посебна енергија на сваком кораку, а када се попнете до саме Ђавоље вароши имате осећај да сте дошли на другу планету. Атрактивност два невиђена чуда природе допуњује околни живописни и питоми амбијент, који додатно подстиче сурово, скоро мистично окружење.

Када  уђете у Спомен парк природе „Ђавоља варош“  и кренете ка чувеним и чудесним фигурама, Цркву Свете Петке никако не очекујете баш овде. По легенди, некада давно живео је овде веома добар човек  који је на својим плећима носио ђавола и због тога боловао од разних болести. Света Петка се због његове доброте сажалила, дошла му у сан и рекла да треба да дође ту и преспава, што је он и учинио. Ујутро, када се пробудио, ђаво је нестао, претворио се у једну од фигура, а човек је у знак захвалности према светитљки саградио цркву. Унутар и испред цркве везано је безброј белих марамица које, кажу људи који верују у њихову исцелитељску моћ, односе све муке, бриге и проблем у неки други свет. Потребно је само да марамицом додирнете болно место и помислите жељу, затим је вежете за стуб како би све муке и невоље остале у Ђавољој вароши. Годишње се веже око 20.000 марамица, а људи одавде одлазе срећни и задовољни! Нико не зна због чега.

Зашто “Ђавоља” и зашто “варош”? Цео овај комплекс са стубовима изгледа као остатак неког напуштеног града – вароши, а онај ко се овде затекао за време јаких олуја могао је да чује језиве звуке које ветар ствара  између ових стубова, а које по народном веровању производи нико други до сам ђаво. Најпознатија, свима позната легенда, везана за чудесне земљане фигуре у Ђавољој вароши је она о скромним и вери приврженим људима који нису били по вољи ђаволу, па им је, да их окрене себи спремио „ђавољу воду“. Омамљени напитком, кренули су ка цркви у намери да венчају брата и сестру. Планинска вила која кажу и дан данас штити овај крај,  покушавала је, али није успела да их одврати од те намере, па се очајна обратила вишим силама замоливши их да помогну. Бог је, услишивши њену молбу, окаменио сватове са младенцима и спречио родоскрнављење.

 

Текст и фотографије Весна Миладиновић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању