Odnosi Srbije i Rusije

Svakako da je na Dan pobede nad fašizmom predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin učinio da se kao narod osetimo izuzetnim i ponosnim na svoju ulogu u istoriji 20. veka.

Svakako i da su ta dva moskovska dana izuzetna i u svim dosadašnjim državničkim obavezama Aleksandra Vučića. Sve druge slike mogu da izblede, ali takva čast–teško. Prijateljstvo dva naroda, a posebno njihovih lidera, ogleda se i u protokolu. Lični odnos dva državnika bitno utiče i na odnose dva naroda, međutim moć ubeđivanja je gotovo uvek na strani onog ko je jači, ekonomski, vojno, populaciono… Tako, politika i interesi velike sile, kao što je Rusija, i male države u srcu Balkana, kao što je Srbija, ne mogu se „uprotokolisati“, posebno kad je o „Velikom medvedu“ reč. Jer, veliki imaju svoja pravila igre, koja su veoma često začkoljica i za najpriznatije svetske analitičare. Istina je da je od dolaska Vladimira Vladimiroviča na vlast u martu 2000. godine (mada ga je Jeljcin u avgustu 1999. postavio za premijera, a potom, kada je dao ostavku, poslednjeg dana te godine imenovao za privremenog predsednika RF), Rusija dosledno štitila interese Srbije u međunarodnoj zajednici kada su Kosovo i Metohija bili na dnevnom redu. Tako je bilo i na poslednjem zasedanju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN), kada su SAD i Velika Britanija faktički tražile da se izveštavanje o stanju u našoj južnoj pokrajini skine sa dnevnog reda najvišeg organa UN, i time izbegne da Rusija, kao i Kina u većini slučajeva, vetom spreče njihove ultimativne zahteve. Pokrovitelji kosovske nezavisnosti zahtevali su i da se Unmik povuče sa Kosmeta. Rukom o sto lupio je ruski diplomata pri UN Vladimir Safronokov, pa je tako misija UN ostala na svom mestu, kao što će KiM biti na dnevnom redu SB svaka tri meseca, a sednice i dalje biti javne. Nikako ne smemo zaboraviti da je, opet zahvaljujući Rusiji, odnosno čuvenom ruskom diplomati Vitaliju Čurkinu (Kina je tada bila uzdržana), blokirano usvajanje Rezolucije o Srebrenici, kojom bi srpski narod za vjeki vjekova bio označen kao genocidan. Srbija je pokazala da ume da ceni doslednost Rusije tako što, bez obzira na veliki pritisak koji dolazi iz Brisela, dosledno ne uvodi ekonomske sankcije Rusiji. Kao što se i dalje drži vojne neutralnosti. Iako je „nikada“ opasna reč, sigurno je da je Putinu imponovala jasna Vučićeva izjava da Srbija nikada neće ući u NATO. Zapad boli i vojna saradnja dve zemlje koja se ogleda u kupovini ruskog oružja. Srbija je od RF već dobila šest MiG- ova 29 (posao remonta i modernizacije ovih lovaca sa još četiri koje je Srbija već imala vredan je 185 miliona evra). U Moskvi je predsednik Vučić s Putinom razgovarao i o nabavci nove vojne opreme i najavio da će do kraja godine javnosti biti predstavljeno sve što je u toj oblasti urađeno u poslednjih nekoliko godina. Podsetimo da je još u martu 2017. Putin odobrio vojno-tehničku saradnju koja osim isporuke šest MiG-ova 29 obuhvata i trideset tenkova T 32 i isto toliko oklopnih vozila.

Nastavak možete pročitati u broju 3095.