Када је у среду, 22. маја, у центру Бањалуке, крај споменика „Живот“, за 12 беба – страдалих због недостатка кисеоника, који им није стигао због санкција Међународне заједнице, 1992. године, одржан помен, својим говором др Михаило Вукас, хирург и патриота из Гетеборга, окупљене званичнике, грађане и мајке, оставио је без речи. Говорећи са сузама у очима, др Вукас је рекао:– Нисам стигао да посао завршим и кисеоник допратим до Бањалуке, преко Дрине. То је моја грешка и моја рана због које и данас патим. Када су бебе преминуле, питао сам западне политичаре зашто су убијене и добио сам немилосрдан одговор – да то нису њихова деца. Мајке, молим вас за опроштај – наклонио се мајкама Михаило Вукас.После његове исповести завладала је тишина, која је била знак поштовања окупљеног народа према исти-ни са којом се суочио. Ово казивање и овакав догађај доктор Михаило Вукас није планирао, али га је при-жељкивао 27 година.– Све је испало како је судбина хтела. Дошао сам у Бањалуку да будем промовисан у академика Републике Српске – казује екслузивно за „Илустровану Политику“ доктор Вукас. – Примљен сам са још 17 кандидата у Академију наука и умјетности и почаствован високим звањем. У међувремену обишао сам два споменика, који су у центру града подигнути страдалим бебама и поклонио се њиховим сенима. Мене већ 27 година гризе савест због тога што нисам успео да им помогнем и у једном тренутку сам заплакао од муке. Тада ми је пријатељ предложио да говорим на помену и ја сам осетио потребу да се извиним мајкама и српском нароу, што сам их у одсудном тренутку изневерио. Сада се осећам много лакше, као да сам поново рођен.
Наставак прочитајте у броју 3148.