АНХЕДОНИЈА
Одсуство воље, жеље и радости

Неки људи се више не радују ни успеху, ни сунчаном дану, ни дружењу са пријатељима, које је напокон постало могуће. Равнодушни су скоро према свему. О том поремећају расположења који се манифестује као одсуство воље и жеље, чак и за оним што је до скоро особу чинило срећном, разговарамо са др sc. мed. Петром Војводићем, психијатром и рационално-емотивно-бихејвиор (РЕБТ) психотерапеутом.

– Анхедонију посматрамо као симптом у оквиру неког психијатријског обољења или психолошке нестабилности или кризе, а не изоловано. С обзиром на то да је честа и једна је од основних симптома, такозваних афективних поремећаја, односно поремећаја расположења (депресије и биполараних поремећаја) који су водећи по својој учесталости у свету а и код нас, можемо рећи да је анхедонија доста честа на глобалном нивоу. Студија Америчког психолошког журнала показује да је  95% испитаника са депресијом пријавило и губитак интересовања и задовољства, односно анхедонију. Такође се јавља и код пацијента који болују од шизофреније, посттрауматског стресног поремећаја али и телесних болести попут Паркинсоновог обољења.

Да ли је тај поремећај израженији последњих година?

– Како се повећава учесталост оболевања од поремећаја у којима је анхедонија саставни симптом, тако се и ово стање чешће јавља. Економска глобална криза, потом актуелна пандемија, која је погодила читав свет, утицале су на  редефинисање осећања задовољства и интересовања људи јер су приморани да се боре за сопствену егзистенцију, те се некако сматра да је осећај задовољства, ужитка и интересовања нешто што се може ставити „на чекање“ док се не слегне глобална „олуја”, што је погрешно. Веома је важно да особа ако је у могућности, сама освести ово стање код себе јер је самим тим на добром путу да из њега и изађе.

Да ли се повећао број клијената са анхедонијом у периоду короне и након прележане ковид инфекције?

– Јесте, доста људи тражи помоћ јер је оваква, условно речено, нова врста здравствене опасности, о којој  иницијално није ни било довољно података и релевантних сазнања, изазивала осећај страха и немоћи код људи, неку врсту паралисаности и потребе да се преживи и преброди осећај неизвесности . Корона је многе увела у стање пасивности, некако су се људи поставили у улогу аутопилота те су креативности, интересовање и задовољство нестали из човековог функционисања. Социјална дистанца је у једном тренутку била поистовећена са социјалном изолацијом што су два одвојена појма, а што је допринело осећању отуђености од других људи и губитка потребе да се ужива у нечијем друштву. Људи који су прележали корону се, такође, учестало јављају и траже помоћ јер је сама болест доста утицала на њихово физичко функционисање које је код појединих и даље мањег капацитета него пре болести, а то утиче на промене у расположењу и самим тим доприносе и настанку анхедоније. Велики број људи осећа умор након прележане короне, не могу, на пример, да пливају, да се баве спортом, и то им умањује животно задовољство.  Такође, многи су изгубили неког ближњег у пандемији те тај болни губитак додатно доприноси осећају анхедоније.

ПИШЕ НАТАША УСКОКОВИЋ

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању