Субота је, главна улица крцата. Пуни тротоари, пуне продавнице. Не чуди. Јесте да градић има око десет хиљада стновника, али са околним насељима тај број је троструко већи. Из готово радијално распопређених села у варош свакодневно дође, што послом, што у шопинг, што у школе, бар неколико хиљада људи.
Ако хоћете да стекнете комплетну слику о неком месту обавезно посетите пијацу и гробље, написао је својевремено неки искусни путописац. Ако сећање не вара, био је то Радован Бранков. За гробље се овом приликом није имало времена, а искрено, ни потребе, али за пијацу јесте. И први утисак је ту. Нема препродаваца воћа и поврћа. На свакој тезги, или поред на плочнику, све што су продавци изложили из домаћих је вртова и башти. А има свега и то по повољним ценама. И зимница је већ на тезгама.
Колоритна је то слика, та пијаца. Воће и поврће у свим бојама, продавци љубазни, разговорљиви. Одмах примете странца и не устручавају се да приупитају где ће да заврше њихови производи. А из тих девет околних места, у којима житве разне националности, стигли су и различити производи. Јер, свако од тих села гаји своју културу, обичаје, па и кухињу. А за њу, кухињу, је потребно поврће. И они су га донели на пијацу. И слаткиша има уз већ поменуто. Леп утисак на старту.
Када се из правца Бачког Петровца, преко Раткова приближите Оџацима, изнад зграда уједначених висина доминира силос. Велики, пун жита, некако поносно штрчи тамо поред пруге, близу железничке станице. А преко те пруге води пут ка Сомбору, прво кроз Српски Милетић где се хвале недавно обновљеним асфалтним путем.
Текст и фото О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању