Док неко летује, ја летуцкам. Уз Нишаву. Док се неко на плажи сунча, ја лежуцкам. Поред Нишаве. Док неко у мору плива, ја кафу пијуцкам. У кафе-бару на обали Нишаве. Дакле, обрни, окрени, ка Нишави крени.
Нишава тече кроз Димитровград. Тече и кроз Пирот, али ово летовање, наше летовање, јесте на Нишави, у Нишу. Ко не верује, нека проба. И као што је Новосађанима Штранд, Београђанима Ада, а Земунцима Лидо, Нишлијама је Нишава. Локацијски? Може где је коме драго. Може одмах у центру, ту код тврђавског моста. За све пецароше и кајакаше. Може и код уливања Габровачке реке у Нишаву. То за старије даме са Булевара. Ту је некако најближе за сунчање. Може и у Доњој Врежини у неком од кафеа. За све фенсере. А може и код пешачког моста код Брзог Брода. За све који воле природу. Јер, шта је лепше него у хладу старих топола. Ту је и камп Фабрике уметника. Онда седнеш, кад нису актуелне радионице и до миле воље сликаш, сликаш, сликаш. Ако си дете. За мало старије ту су лежаљке, па ко шта воли. Нишава, изволи.
Пише и фотографише Весна Тодоров