ГОЛЕМИ СТОЛ НА СТАРОЈ ПЛАНИНИ
Олимп Бабушнице

Према легенди, врх Големи стол, на Столској планини, заравњен је јер је својевремено Марко Краљевић стао на ту планину и бацио камен чак на другу планину. Претпостављамо онда да се од Маркове силине и јачине планина заравнила. У другој верзији Марко Краљевић је са суседног брда скочио на Стол, па га заравнио. То место зове се Скоковје. У трећој верзији Марко Краљевић је у врећи носио плен, па је ту сео да се одмори. Онда му се врећа исцепала, један мањи део је исцурио из вреће и настао је Столски камик, како, иначе, локално становништво назива Големи стол.

То је легенда. Граматика има сасвим другачију верзију. Големи је велики. Да је само голем, значило би да је то неки сасвим обичан врх, сасвим обичан Стол. Али он је големИ, са овим и на крају, а то значи да је то тачно одређени, а не било који стол. А и Стол је Стол, а не сто. Без преласка л у о. И без сажимања самогласника. Дакле, СтоЛ са овим л на крају. Сад, зашто стол, то више није граматика. Стол је сто јер са својим обликом трапеза (ово би већ могла бити математика) личи на велики сто који се може уочити из даљине и који позива путнике намернике да дођу у Лужницу и Бабушницу и осете гостопримство, јер овде домаћини знају да угосте онако како се то не виђа често.

О Големом столу са аспекта географије? Може? Може. Столска планина са врхом Големи стол налази се на подручју Лужнице и оивичава Лужничку котлину са источне стране. Планина се простире од села Горњи Стрижевац до Звоначе Бање, од Шљивовичке планине до планине Руј. Већим делом Столска планина налази се на територији општине Бабушница, а једним, мањим делом припада и подручју општине Пирот. Највиши врх је Рњос (1274 м), а најатрактивнији врх јесте Големи стол (1239).

Историја? Да, и она има своју причу у вези са овом планином. На путу за Стол пролази се кроз место Доњи Стрижевац, где је краљ Александар Обреновић, у периоду од 1892. до 1893.године, градио српско војно утврђење. Краљ је у то време и боравио у овим крајевима са краљицом Драгом и уживао у лепотама Столске планине. Од тада, два села у подножју ове планине добила су и имена по овом краљевском пару – Александровац, по краљу Александру, и Драгинац, по Драги Машин.

 

Пише  Весна Тодоров

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању