Дан се ближио крају када је Ивана М. из новобеоградског Булевара Николе Тесле паркирала „поло“ испред зграде у којој живи. Вратила се с посла после напорног дана, да само мало одмори, па иде даље, још неке oбавезе да заврши. Док је боравила у стану, смрачило се нагло. Као да се небо спустило на земљу и својом тамом замрачило град. Онда је уследио хаос. Тукло је са северозапада, ветар орканске јачине ломио је гране, обарао дрвеће, севало је, грмело…
И није трајало дуго. Млада Ивана, ненавикла на оваква невремена, тек што је схватила каква је то сила ударила на њен град, све се утишало. Безмало брзином оних муња које су до пре који мунут парале небо.
Кренула је. На вратима зграде неколико тренутака гледала је у хаос који је направило невреме. А онда се запитала где јој је аутомобил. Није га било тамо где га је паркирала, чак је посумњала и да је неко искористио невреме да га украде. А можда и мозак није хтео да се помири са стварношћу. А она је гласила: огромно дрво ветар је ишчупао из корена, а крошња је буквално прекрила и „сакрила“ ауто. Није тешко претпоставити како Иванина исповест тече даље…
Оваквих прича има широм Србије и региона. Има их у свим крајевима где је од друге половине јула, па до прве седмице августа невреме пустошило. Рушило стабла, објекте, мостове, односило делове путева, изазивало пожаре, затварало аеродроме, отказивало летове, потапало куће и аутомобиле, „брало“ у пољу све што је могло: малине, купине, јабуке, крушке, паприку, парадајз… стакленике и пластенике остављало без покрова. И, што је најстрашније однело је и људске животе.
У медијима су остала забележена сведочења оних који су, у само неколико минута климатског „дивљања“, а негде и више пута у неколико дана, остали без много тога вредног. Штета се мери стотинама милиона евра, како је седмог августа после обиласка неколико војвођанских места изјавила премијерка Ана Брнабић.
Није невреме непознаница. Бивале су у Србији и региону недаће и ранијих година. Носиле су воде имања и покућство, људе и животиње, град је „брао“ све на шта је пао. Али, овакви удари ветра нису забележени. Бар тако кажу и они што се климом и временском прогнозом професионалне баве, али и житељи Србије чије сећање сеже далеко.
А све је почело деветнаестог јула. Путем друштвених мрежа и електронских медија дознали смо да је Словенију захватило невреме какво се не памти. Да ветар орканске јачине и бујичне воде носе и руше све пред собом. И да се тај циклон великом брзином креће ка Хртавској и даље ка Србији.
Пише О. Радуловић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању
