Последњег дана фебруара у Југословенској кинотеци је, поводом 90 година од рођења, отворен је легат Велимира Бате Живојиновића и две изложбе. Прва под називом „Приватно и јавно” представља принтове дигиталних фотографија које дочаравају радну атмосферу са снимања из његове вишедеценијске каријере, као и одабране сегменте из приватног живота, а друга, мултимедијална, названа „Филмска палета” смештена је у централном холу и илуструје неке од најзначајнијих улога Живојиновића у осам чувених филмова: „Др“ (1962), „Три“ (1965), „Непријатељ“ (1965), „Скупљачи перја“ (1967), „Бреза“ (1967), „Валтер брани Сарајево“ (1972), „Пас који је волео возове“ (1977)… Тако је, после много година наш прославњени глумац добио своју сталну поставку у овој установи културе.
Легат Бате Живојиновића придружен је легатима осталих великана седме уметности у оквиру сталне поставке. Осим награда које красе нове витрине легата, своје место пронашли су и интересантни лични предмети славног глумца. Домаћин Југослав Пантелић, директор Кинотеке, рекао је да је излишно говорити о значају Бате Живојиновића за нашу кинематографију, јер је његов лик постао симбол за српски и југословенски филм. И додао да је, попут великих холивудских звезда, Бата превазишао ниво одличног глумца и ушао у митологију.
Од улоге доктора Милорада Цвијовића, у екранизацији Нушићеве комедије „Др“, за коју је 1962. године добио награду на фестивалу у Пули, до једне од највећих глумачких каријера у Југославији, за Бату су писане посебне улоге. Постао је легенда, а његов „Валтер“ био је омиљени лик милиона гледалаца у далекој Кини.
– Још пре седам-осам година мислили смо да направимо легат од његове куће у Кораћици – рекао је на отварању министар Ивица Дачић. – Мислим да из овог догађаја могу да уче многе младе генерације. У сваком случају Валтер ће остати упамћен за цео живот. Валтер је надживео Бату, а надживеће и све нас. Он ће представљати успомену на једно време.
Те вечери Кинотека је била мала да прими све поштоваоце лика и дела једног од наших највећих глумаца. Министри Ивица Дачић, Бранко Ружић, глумци Гордан Кичић, Радош Бајић, историчар Предраг Марковић и многи други. Миљко Живојиновић, син Батин истакао је у име породице „да је пресрећан што је Бата ушао у Партенон српског филма“.
А да је те вечери у Кинотеци могао да буде ту, Бата би на констатацију да је велики глумац можда поновио једну своју изјаву: „Ја и нисам глумац, ја сам знак. Неки теоретичари тврде да су филмски и телевизијски глумци знаци. Ми смо знаци, па од нас могу да направе знак питања и знак чуђења. Не знам да ли сам у томе успео. Када би постојао неки рецепт за то, ја бих се још мало потрудио.“
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању