Свечана академија посвећена Радојки започела је филмованом поруком из далеког Сиднеја, коју је Крушевцу и целој Србији послао њен син професор Слободан Живковић, Потом је учешће узела и Драгана Стевовић, унука рођеног брата велике уметнице и једна од организатора манифестације (поред КЦК и КУД „Радојкино коло“ из Глободера, а подржало и Министарство културе), певач Грујица Николић из Глободера, естрадна уметница Снежана Ђуришић, Радојкин ученик Шефћет Хамидовић Ринго. Публици су се представили и врхунски виртуози на хармоници Љубиша Павковић и Александар Софронијевић, а све извођаче пратио је народни оркестар младих под вођством Филипа Миладиновића из Краљева.
Радојка (девојачко презиме Томић) рођена је 24. августа 1923. године, поморавском селу Глободеру, у породици чувеног свирача и учитеља хармонике Тихомира. У својој деветој години, 1932, положила је аудицију на Радио Београду и тако је започела њена метеорска уметничка каријера. После само три године, 1935. у Крагујевцу постаје победница сениорског такмичења хармоникаша Краљевине Југославије, а њен будући супруг Милутин Тине (из жупског села Мрмоша) постао је вицешампион државе. Освојила је симпатије многобројне публике и награду стручног жирија.
На Светском фестивалу у Енглеској, 1953. године награђена је ван конкуренције за изузетну музикалност и виртуозност, јер тада хармоника није била призната као такмичарски инструмент.
У Сједињеним Америчким Државама је 1954. проглашена највећим талентом света и као веома даровит аутор постала је звезда многобројних радио и ТВ емисија. Заједно са супругом Тинетом одржала је више од 12.500 концерата, од којих је око 1.200 било хуманитарног карактера, а више од 700 и у иностранству.
Поред врхунске интерпретације и оригиналног стила свирања на хармоници успешно се огледала и у писању песама и компоновању музике за исте и посебно народних кола. Легендарне су Радојкине композиције посвећене њеном вољеном граду – Крушевцу, од којих су најпознатијре „Одакле си, селе“, „Вољени граде мој“, „Ода Крушевцу“, „Чарапанско коло“, „Крушевачко коло“, „Крушевљанка коло“ и бројне друге.
Активна је била до своје старости, последњи снимак за Радио Београд снимила је 1997. Умрла је у 79. години живота, 14. августа 2002. у Београду, где је и сахрањена. Године 2019. Савез естрадно-музичких уметника Србије (СЕМУС) постхумно је Радојки Живковић доделио признање „Национални естрадно-музички уметник Србије“, а Гинисова књига прогласила је светским рекордером по дужини уметничког рада који је трајао 71 годину.
Легенда српске народне музике Љубиша Павковић о Радојки је написао: „У Србији је хармоника национални инструменат број један. Тешко је набројати све добре хармоникаше. Али једна хармоника се разликовала од свих других – Радојке Живковић. Она је била романтик, имала је редак музички сензибилитет. Причала је на хармоници и миловала душу. Преточила је ноте у причу која је трајала онолико колико је и она живела“.
Текст и фотографије Живомир Миленковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању