Много је незаборавних нумера оставио Дивљан за собом, најпре као члан групе Идоли, преко самосталне каријере, па Олд старс бенда, па Владе и Невладине организације и на крају Љетног кино бенда. Десетог маја у Београду наступиће пре свих, басиста Зденко Колар и пијаниста Александар Шандоров, а уз њих на бину ће се попети и Марко Миливојевић, Борис Буњац, Дамијан Лашић, као и гости изненађења.
Управо басиста Зденко Колар, као Владин комшија, још од основне школе пратио је овог уметника током читаве његове каријере. Најпре у групама које су претходиле Идолима, потом и у самим Идолима, а и доцније током Дивљанове самосталне каријере. Почело је оснивањем тинејџерског бенда. У времену одрастања мењали су се и чланови и називи бендова, али је овај двојац увек био константа. Тако се дошло и до ВИС Идола. Било је у каријери овог бенда и успона и падова, славе и несугласица, великих тиража, медијске помпе и свега што прати велике звезде. А за нешто више од четири године, колико су постојали, имали су статус медијских икона. А икона и иконографије није мањкало у њиховој ефектној, али краткој каријери. О томе и много чему другом што је чинило каријеру Владе Дивљана је говори и овај осврт.
Ваш извештач се последњи пут сусрео с овим музичарем на зрењанинским Данима пива, сада давне 2007. на којима су Влада и његова Невладина организација тада наступали. Подсетили смо се почетака, друговања из школе са будућим члановима Идола, али и неким тематским окосницама и преокупацијама у композиторском раду.
Први ваш бенд сте основали још као тинејџери и звао се Мерилин?
– Да, први бенд је био Мерилин, иначе смо били пре тога и Фараони и Холите, и вамте-намте као клинци, а после је то ишло, ишло… па Мерлин, па Мерилин, па Звук улице, па Идоли – навео је тада Влада.
Подсетимо, Идоли су на неки начин били идејни пројекат уметничког фотографа Драгана Папића. Назвао их је „Дечаци“ и осмишљавао њихов визуелни идентитет фотографишући их. У свом визуелном концепту нове, надолазеће новоталасне уметности. Београд је крајем седамдесетих био прилично отворен град и светске новотарије су врло брзо стизале и на наше просторе.
Тадашњи омладински часопис „Видици“ на крилима отворености ка новим уметничким тенденцијама, објавио је Папићеве фотографије на којој су били слајдови „Дечака“, и који су садржали духовите коментаре типа „Дечаци еманципују жене“ и слично. Било је то довољно за иницијалну уметничку провокацију. На крилима почетних успеха који су на публику деловали збуњујуће, Папић иницира и оснивање Идола као музичке групе. Уз Дивљана и Колара, у првој постави су били и Владин друг из средње школе Срђан Шапер, који се служио клавијатурама, потом Божидар Јовановић за бубњевима и Објављују убрзо и прву сунгл плочу. На А страни била је нумера „Помоћ, помоћ“, а на Б контроверзна „Ретко те виђам са девојкама“, која је први пут у нашој музици говорила о мушкарцу којег више интересује исти, него супротни пол. Влада, као аутор, увек је волео да помера тематске границе и да отвара табуе. То га је, каже одувек привлачило, што је у нашем разговору и потврдио.
– Табу је ту да би се мрдао, да би се разбијао, да би се нешто десило, а како смо ми одрасли, ја сам педесет осма, давна генерација, и било је пуно разноразних табуа. Један од њих је било коришћење немачког језика, други је било певање о социјализму на шаљив начин, трећи је био о Америци, четрвти је био „Ретко те виђам са девојкама“, тако да је било доста ствари да се обради, а и сам Нови талас се обрачунавао са табуима и враћао је рокенрол у некакву радозналост и провокативност, тако да – поклопили смо се ту, – објаснио је тада Влада, а датом темом бавило се и моје следеће питање.
Пише Немања Савић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању