Способне жене одувек су биле стуб друштва, често недовољно признате. Кроз историју, оне су се суочавале са изазовима који су често били далеко већи од оних са којима су се суочавали мушкарци, али су, упркос томе, постизале изванредне домете у разним областима – од науке и уметности, преко економије, све до породичног живота. Данас, у свету који отвара различите могућности за припаднице нежнијег пола, оне показују невероватну способност да комбинују своје таленте, знања и вештине како би створиле нешто добро и корисно, постају синоним за истрајност, мудрост и одлучност. Њихова снага лежи у таленту да препознају прилике тамо где их други не виде, да балансирају различите улоге и да инспиришу оне око себе. Даме које су говориле за „Илустровану Политику“ не само да постижу личне циљеве, већ постављају темеље и отварају пут будућим генерацијама да верују у себе и своје потенцијале.
Тијана Марић
Филолог у чукундединој воденици
Тијана Марић (35) живи и ради у Косјерићу, малом месту на северу Златиборског округа где је и рођена. Студирала је француски језик и књижевност на катедри за романистику на Филолошком факултету Универзитета у Београду, али ју је пут одвео на другу страну. Када је почела да ствара своју породицу ни она ни њен супруг нису желели да живе у Београду, мањак слободног времена и ужурбаност живота су им сметали. По повртаку у Косјерић на поклон је од своје маме добила имање са воденицом поточаром која има велику вредност јер је у питању стара дедовина.
– Првим уласком у тада већ моју воденицу знала сам да ћу створити пре свега један мали бренд, јер вредност, дух и традиција коју носи једна оваква поточара и начин на који се овде ствара нови производ – немерљиви су и завређују пажњу. Млевење житарица на традиционлан начин повезала сам са својим животним вредностима и жељом за покретањем свог посла – прича нам Тијана.
Воденицу је направио 1892. Тијанин чукундеда Милован Јоксимовић и она је у породичном власништву и дан данас већ 132 године, и ради без престанка. За нашу саговорницу воденица није хоби, већ једини посао у коме она жели да бриљира. Тијанина воденица се издваја по томе што меље само кукуруз и производи пројина брашна без глутена од три врсте кукуруза: аутохтоног белог Осмака, домаћег црвеног и обичног белог кукуруза. Ово је једина воденица у Србији у којој се меље искључиво кукуруз, те нема контаминације брашна неком другом сировином. Оно што је такође занимљиво јесте да се у 21. веку ова воденица ослања само на снагу воде, без струје или других извора енергије, а цео процес се обавља ручно. На питање колико је један њен радни дан динамичан Тијана каже:
– Колико може да буде динамичан радни дан једне особе која води фирму, доноси одлуке и своди рачуне, и ради у производњи, маркетингу, продаји, кол центру, пакује и чисти. Ту су и одређени пољопривредни послови, а поврх свега, односно испред свега је супруга и мама… Узбудљиво је, развијајуће, стресно и лепо истовремено.
Ања Гавриловић
Машинац међу породиљама
Ања Гавриловић (31) је пореклом из Бруса, а завршила је Машински факултет у Београду. Њена уметничка страна, љубав према поезији, клавиру и књижевности није резултирала сродним факултетом. Саговорница „Илустроване“ је била један од најбољих студената на Машинском факултету, на смеру – системи наоружања.
– Моја уметничка глава у облацима добила је стопала на земљи – било ми је фасцинатно колико је свет који нас окружује опипљив и да за скоро све можемо пронаћи формулу и једначину. Машински факултет ме је купио интересантном првом годином и одлучила сам да останем. Било ми је још занимљивије кад сам схватила да могу да учим о наоружању – прича данас Аља.
Иако је на овом факултету након завршетка студија радила једно време као демонстратор и након тога засновала радни однос на Војнотехничком Институту, где се бавила ракетодинамиком, Ања је осетила потребу да се бави нечим што, како она каже „има вишу и племенитију сврху“. Недостајао јој је директан контакт са људима и размена искустава. Након изазовног периода у свом личном животу упознала је, данас своју пријатељицу и дулу која јој је открила један нови свет. Како и сама Ања каже код нас није довољно познато која је улога дуле.
– За читаоце који можда нису упућени – дула је немедицинска подршка жени у трудноћи, на самом порођају и у раном постпартуму. Дуле пружају емотивну, физичку и информативну подршку трудници, а подршка коју жена добије на свом путу у мајчинство омогућава јој и да се лакше сроди са својом новом улогом. Дуле чувају ментално здравље мајки, и чувају језгро породице, пружајући континуирану подршку на свим нивоима, која најчешће недостаје у конвенционалном приступу – објашњава наша млада саговорница. Ањин живот се након откривања љубави према послу који обавља дула, одвијао тако да је радила паралелно – у преподневним сатима ишла би на Војнотехнички институт, у поподневним и викендом држала је часове, радионице, пренаталне сусрете са клијнткињама. Данас она води сопствени бренд „Лепота рађања“ и бави се позивом који јој је омогућио да подржи будуће маме да своје бебе роде у нежности и задовољству, а порођај памте са осмехом на лицу.
Јасмина Марковић
Нежност бетона и мирис књига
Јасмина Марковић (40) живи и ради у Крагујевцу. Ова дама је професорка француског језика и књижевности која је након вишегодишњег рада и живота на релацији Француска – Србија, свој професионални пут почела да гради 2011. у крагујевачкој библиотеци. Шест година касније,у својој првој трудноћи, Јасмина је открила чари израде накита од – бетона. Тај материјал је за њу постао симбол трансформације, снаге и нежности и који јој је омогућио да у њега угради своју креативност.
– Необичност и снага овог материјала налазе се у његовој способности да се од наизглед обичне и неугледне масе трансформише у суптилан и нежан накит – каже Јасмина и обајшањава како спаја две толико различите професије, једну у којој је важна систематичност и другу у којој је машта најважнија. – У креативном раду не треба остављати простора страху, јер је саботер, а нама су потребни савезници – љубав, мотивација, задовољство. Важно је имати јасне циљеве, чист ментални простор и живети кроз свој посао. Када се лични свет преклапа са професионалним, везе постају нераскидиве, охрабрујуће и лековите. Тада се руше и померају границе, а изазови постају радост, као и прилике да се изнова градите.
Пише: Јована Миловановић
Фотографија: Приватна архива, Званични сајт Министарства одбране Републике Србије