Победници шестог циклуса конкурса који је покренула Делегација ЕУ у Србији, долазе из бројних места широм наше земље, али их повезује једно – несебична посвећеност заједници. Њихова добра дела су разноврсна, од бриге о болесној деци и помоћи особама са инвалидитетом, преко подршке социјално угроженима и борбе за права животиња, до скретања пажње на донорство органа и хуманитарних акција које повезују читав регион.
– Ово је шеста година како се окупљамо овим поводом – да наградимо оне најбоље међу нама. За ових шест циклуса номиновано је више од 500 појединаца који су њихови суграђани препознавали као хероје у својим заједницама. Солидарност и несебичност нису само личне врлине, већ су и темељи на којима почива ЕУ. Зато данас, дододељујући награде, желимо да им кажемо хвала што нас инспиришу и подсећају да права снага долази из љубави према ближњима и заједници”, изјавила је отправница послова у Делегацији ЕУ у Србији, Пламена Халачева.
– Ова награда није само признање за оно што смо до сада урадили. Она је подсетник да смо на правом путу – али и обавеза да наставимо још одлучније, још храбрије, да градимо друштво у ком има места за свакога, без изузетака. Наше деловање сада носи додатну тежину: постали смо узори, светионици наде и мотивације за друге који тек започињу своју борбу или траже свој глас – рекао је Ђорђе Митровић, један од победника.
Ђорђе је из Прокупља, млади писац и активиста који има 26 година и болује од ретке болести – артрогрипозе, која се манифестује недостатком мишића и укоченошћу зглобова. Кроз одрастање, он је показао да ништа није немогуће – игра чак и фудбал. Данас је мастер инжењера пољопривреде. Али, он помаже и другима: организује акције прикупљања помоћи као члан Друштва за церебралну парализу, део је Академије младих лидера са инвалидитетом, такође је иницирао да се у Прокупачкој болници одреди лекар чији ће задатак бити уписивање особа оболелих од ретких болести и убацивање у јавни регистар Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.
А, ево ко су и остали добитници овог значајног признања.
Анастасија Вујић већ годинама, од своје тринаесте, несебично посвећује време и енергију деци која се лече у болницама, бораве у домовима или похађају специјалне школе. Својом хуманитарном мисијом „Наше мало – за дечији осмех“, редовно обилази установе широм Србије и деци доноси слаткише, сланише, бојанке и осмехе – али и оно највредније: време, пажњу и топлину. Пешачила је од Београда до манастира Острог као ходочашће за здравље малог Немање Љутића. Анастасијин рад је посебан јер није заснован на великим донацијама или организационим структурама, већ на дубокој емпатији, личном ангажовању и искреној потреби да усрећи друге. Њен рад мења људе, буди друштво и враћа веру у доброту.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању