У медијима се појавила информација о успешним претклиничким испитивањима нове руске вакцине против рака. У току су велика клиничка испитивања након којих ће персонализована вакцина постати доступна пацијентима у наредним годинама. Погледајмо како је напредовао развој истраживања и лечења онколошких болести.
Савремена онкологија данас заиста захваљујући научним открићима пружа шансу за излечење многих тумора који су још пре 15-20 година сматрани смртоносним. Наука се стално развија, а нове методе дијагностике и терапије већ омогућавају да се дијагноза рака претвори у хроничну болест са којом људи могу да живе дуги низ година.
Човечанство је знало за рак још пре наше ере, о чему сведоче археолошки налази. Жива, сумпор, бизмут, арсен, мешавине, чајеви и тинктуре од биљака; екстракти животињских ткива (чак и најегзотичнијих), змијски и пчелињи отров у рукама видара и лекара стварали су привид лечења тумора а болесници су живели и патили онолико колико им је било суђено.
Почетком 20. века онкологија се формирала као наука. Научници су схватили да је рак полиетиолошка болест и сумњали су да настаје као последица мутационих фактора спољашње и унутрашње средине. Тада се већ много знало о етиолошким факторима тумора (хемијски канцерогени, вируси, зрачење, ултраљубичасто и јонизујуће зрачење, преканцерозна стања), појавиле су се прве класификације тумора. Тада су хирурзима у помоћ стигле методе које се и данас широко користе у онкологији: радиотерапија, хормонска, имунотерапија и хемотерапија.
Радиотерапија – Године 1898. Марија и Пјер Кири открили су да радијум и полонијум емитују радиоактивно зрачење. Четири године касније немачки биолог Теодор Бовери дошао је до закључка да рак настаје из обичних ћелија са оштећеним хромозомима. Отприлике у исто време утврђено је да зрачење радијума такође може да оштети хромозоме у ћелијама. Још годину дана касније радијум је први пут употребљен да се канцерогене ћелије додатно оштете и униште. У експерименту су учествовала два пацијента са базоцелуларним раком (облик рака коже) и оба су се опоравила.
Дуго времена главни проблем радиотерапије била је њена непрецизност и тешкоћа у контроли. Постојале су потешкоће како у израчунавању потребне дозе зрачења, тако и у његовом тачном усмеравању на ћелије рака. То је веома важно: ако се претера са зрачењем и ако се промаши тумор, зрачење неизбежно оштећује и здраве ћелије. Срећом, у последњој четвртини 20. века измишљена је конфорна радиотерапија. Код овог приступа сноп се усмерава уз помоћ компјутеризоване томографије, која омогућава добијање тачних тродимензионалних модела озрачиваног ткива.
Затим се појавила радиотерапија са модулацијом интензитета (ИМРТ), која омогућава регулисање јачине зрачења, као и радиосензибилизатори – супстанце које чине ћелије рака осетљивијим на дејство зрачења. Све то је омогућило значајно смањење нежељених ефеката лечења.
Хемотерапија – Године 1909. немачки хемичар Паул Ерлих претпоставио је да имуни систем организма може да препознаје и уништава ћелије рака. Касније је ова идеја прерасла у „хипотезу имунолошког надзора“, а Ерлих је постао „отац“ чак две методе лечења рака – имунотерапије и хемотерапије.
Међутим, прави пробој у хемотерапији догодио се тек 1949. У то време научници су интензивно проучавали отровни иперит, познат и као сенфни гас, који је коришћен као хемијско оружје. Неочекивано је откривено да азотна једињења иперита помажу у борби против рака лимфних чворова (лимфома). „Дорађени“ деривати иперита постали су први хемотерапијски лекови против рака у историји.
Касније је откривен велики број хемотерапијских лекова: од аминоптерина (деривата фолне киселине, односно витамина Б9) који је могао да преокрене ток акутне леукемије код деце, до адјувантне терапије која је помагала у борби против тешко уочљивих метастаза. Године 1958. уведена је комбинована хемотерапија, у којој се истовремено користи више лекова, што повећава ефикасност терапије.
Пише Кондрашкина Лариса Генадјевна
кандидат историјских наука, доцент
ПСПбГМУ им. акад. И. П. Павлова
(Санкт Петербург, Русија)
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању