Много удица за брзоплете
ОНЛАЈН РЕЗЕРВАЦИЈА ОДМОРА

Један од кључних фактора који утиче на прекомерно дељење личних података јесте брзина живота и жеља да се што пре заврши поступак резервације смештаја, истиче између осталог Невена Ружић, консултанткиња за приватност и заштиту података.

„Брзина којом живимо и време које посветимо нечему некад резултирају брзоплетим одговорима на питања, па и она које се односе на приватност,“ наводи Ружић. Када корисници добију хитне поруке које захтевају додатне информације, чешће ће изабрати да брзо заврше процес него да инсистирају на објашњењу зашто је неки податак неопходан.

Истраживање компаније Касперски, на узорку од 1.008 испитаника, показује да су грађани Србије изложени различитим врстама превара. Наиме, око 80 одсто испитаника је изјавило да верује у тврдњу „Ништа у животу се не добија бесплатно“, што указује на одређени ниво свести о могућим преварама. Ипак, многи корисници ће и даље несвесно или брзоплето делити своје податке под притиском времена и хитности.

Иако није могуће дати тачне бројке о учесталости злоупотреба, све се чешће прича о преварама на интернету, што указује на њихов пораст. То потврђује и истраживање компаније Касперски које показује да је око 80 одсто испитаника добило понуду која је изгледала превише добра да би била истинита. Овакве понуде су често део phishing превара, где преваранти користе наизглед веродостојне поруке или линкове како би преварили кориснике да открију личне податке, што може довести до крађе идентитета или других облика злоупотребе.

„Чињеница да све чешће причамо о онлајн преварама говори нам да се оне дешавају и да смо почели да препознајемо значај образовања и информисања људи“, истиче Ружић.

Један од најчешћих ризика прекомерног дељења информација јесте крађа идентитета. Када корисници деле своје личне податке на несигурним платформама или као одговор на phishing поруке, постају лака мета за преваранте који могу користити те информације за отварање лажних рачуна, узимање кредита или чак почињење криминалних дела у име жртве.

Свест о ризицима дељења личних података расте, али многи корисници и даље несвесно деле податке.

„Поједини корисници деле податке о себи несвесни да то може бити негативно за њих, неки други деле чврсто уверени да о томе не треба да маре“, напомиње Ружић.

Истраживање показује да би 72.9 одсто испитаника открило своју имејл адресу за попуст на туристички аранжман, док је откривање података са кредитне картице далеко мање прихваћено, са преко 80 одсто испитаника који то не би урадили ни за какве бенефите. Ово указује на селективну свест корисника о важности различитих типова информација које деле.

Корисници су спремни да деле одређене информације за различите бенефите. На пример, 66.5 одсто испитаника би открило мејл адресу за бесплатне улазнице за неки догађај.

„На путу смо да постанемо свесни ризика, али подизање свести код оних који мисле да дељење података није важно, ипак представља много тежи подухват“, објашњава Ружић.

 

Један од најефикаснијих начина заштите приватности је едукација корисника. Ружић истиче да многе платформе и саме имају корисне савете за своје кориснике – које податке корисници не треба да деле. Боља упућеност појединаца, дакле свест и знање, кључна је у заштити.

 

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању