Oplenačka berba: ko nije bio u Topoli, taj ne zna šta je vašar

Jutro hladno, na granici mraza. Sedam je sati, a na obilaznici kod Petlovog brda u smeru ka Nišu već je ogromna gužva. Mic po mic, metar po metar, al’ nešto ne ide. Vozač nezadovoljno izbacuje glavu kroz prozor. Čini se da nećemo tuda. Radovi su ispred tunela Stra-ževica, ko zna koliko će trebati do Bubanj potoka i auto-puta. Negde na sredini mosta ka tunelu, tamo gde je na malom delu isprekidana linija, jer ipak treba voditi računa o bez-bednosti a naravno i da se ne plati kazna, okrećemo nazad. U naredna tri minuta, već je Orlovača ostala iza leđa, Ibarska magistrala, prazna u miholjdansko subotnje jutro, bila je bolje rešenje za našu izabranu des-tinaciju – Topolu.Lagano se i temperatura diže, sunce skida rosu sa nepreoranih njiva. Još stoji nepokupljena kukuruzovi-na, ponegde tek poneki seljak hoda, zagleda da l’ je vreme, da l’ da kreće U centru ove varošice u srcu Šumadije, na Vinskom trgu, postavljena je svečana bina. Sa nje, iz ogromnih zvučnika „gruva“ kolo, a ispred nje, u kolu gruva omladina, ali i oni stariji, domaći i stranci. Vino se proba, pivo se toči, a pečenje vrti na stotinu ražnjevasa spremanjem za novu setvu. Lepa je Srbija izjutra, kad se budi. Polako, bez žurbe preko Ljiga i Rudnika do Gornjeg Milanovca. Od Milanovca nekih dvanaestak kilometara prema Vraćevšnici selo Donja Vrbava. U centru sela „Meha-na“. Prazna kafana, nigde žive duše. Samo iz furune dopire do noz-drva miris pečenja. Negde iz kuhinje čuje se zveket posuđa.

Nastavak pročitajte u broju 3169.