Сезона опоравка, како је по Светској туристичкој организацији означена ова 2022. година, што се тиче Србије, изгледа да је управо то и била. Не само да је после двогодишње паузе услед здравствене а сад и украјинске кризе, велики број људи одлучило да пође пут морских дестинација али и градова Европе, већ су многи туристи посетили и нашу земљу, тако да смо пред рекордним резултатима што се тиче и домаћег рецептивног туризма. Разлог томе лежи у две чињенице, како каже наш саговорник Александар Сеничић директор Јуте. Први разлог је пауза, а други што су агенције далеко опрезније и одговорније него ранијих година, припремиле лето, закупиле мањи број капацитета и нису упадале у проблеме са непродатим а закупљеним аранжманима.
– То се најбоље види на нашој најзначајнијој холидеј дестинацији, Грчкој – рекао је на почетку разговора за „Илустровану Политику” Александар Сеничић. – Ове године агенције нису морале да спуштају цене испод нивоа закупа јер су резервисале скоро 25 одсто мање капацитета него 2019. и све су продале.
Колико је заправо ове године отишло људи из Србије на летовање у Грчку, али и остале летње дестинације?
– По нашој евиденцији, преко агенција је отпутовало око 800 хиљада људи, што је 10 одсто мање него 2019. Уз индивидуалне одласке у сопственом аранжману, стижемо до бројке од милион и 150 хиљада српских туриста који су лето провели у Грчкој, што је ипак једна од најбољих сезона. Када говоримо о нашим туроператорима, ово је чини се почетак опоравка. Након велике кризе преживео је највећи број агенција, на жалост има оних које нису а престале су са радом пре почетка сезоне. Има и оних које су одрадиле сезону и покушавају да се опораве али на жалост то неће успети јер имају превелики баласт нереализованих путовања а уплаћених партнерима у Грчкој. То су углавном агенције које су биле везане за грчког гиганта „Музенидис” који је пропао и повукао за собом велики број туоператора у читавој Европи, не само код нас. Цифре њихове пропасти још нису коначне, али код нас је то око 100 до150 хиљада евра за агенције које су уплатиле новац грчком партнеру а они нису проследили хотелима. Те агенције су ове године покушале да један део одраде, али могли су да смање за читаво лето 20–30 хиљада евра али немају да врате износ за који су, условно речено, покрадени. Право стање на тржишту туристичких агенција имаћемо тек првог фебруара када је рок за исплату потраживања за нереализована, односоно заменска путовања. Наши подаци, које још прикупљамо, говоре да тренутно, до сада, око 15 одсто заменских путовања није реализовано. Путници могу да их реализују до краја године за неке друге аранжмане, ако не, од првог јануара тече рок до првог фебруара а од тада још 14 дана агенције имају рок за повраћај новца. То може да представља проблем за њих. Знам да ће покушати да мотивишу људе да не траже новац него да уз додатне попусте то користе за наредну сезону. Помињу се бенефити од 15–20 одсто, што значи, на пример, ако неко има хиљаду нереализованих евра, агенција ће му омогућити 1200 евра и да бира дестинацију на коју ће да отпутује. Верујем да ће се на тај начин за већи број путника наћи решење, а они који чекају новац… искрено, не верујем да ће се моћи обештети.
Како је са агенцијама које су имале осигурање код осигуравајућих кућа а престале су са радом?
– Један део путника је одбио свој новац али имамо низ туроператора за које осигуравајуће куће не желе да исплате новац, јер тврде да је то намерно изазван стечај. Да није проузрокован оним што се десило на тржишту већ неангажовањем власника и неодговорним понашањем. Ту не могу да судим, јер то је пре свега ствар оних који су радили ревизију пословања. Могуће је да део путника остане закинут за новац у том процесу, без обзира што су поједине агенције имале полисе осигурања,јер осигуравачи не покривају могуће кривично дело које је настало у процесу пословања.
Текст и фото: Д.К. –И.
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању