Високе температуре које се очекују у наредном периоду не изазивају само непријатност већ могу да погоршају постојеће хроничне болести и да изазову озбиљне здравствене тегобе, а недавани догађај из Француске где је више стотина људи недавно умрло, потврђује колико велике врућине могу да буде опасне.
Топлота се преко коже преноси на цео организам када долази до вазодилетације, односно ширења крвних судова и знојења. На тај начин се организам брани од екстремних температурa, али се са појачаним знојењем губе и електролити што доводи до пада или колебања крвног притиска, главобоље, осећаја малаксалости, умора, вртоглавице и несвестице.
Високе температуре ваздуха могу да изазову топлотну исцрпљеност која може да буде краткотрајна и да прође неопажено, а може да се примети по безвољности и осећају малаксалости. Уколико се не реагује на време може да доведе и до топлотног удара, што је озбиљно стање које захтева хитну медицинску помоћ. О томе би у ово време посебно требало да се води рачуна на путу и на одмору, као и код куће, у превозу, током шетње и боравка на отвореном и пратити савете лекара.
Хроночним болесницима, али и осталима, се не препоручује директно излагање сунчевим зрацима у најтоплијем делу дана, као ни нагло расхлађивање у води, а поред тога је веома важно водити рачуна о редовној хидратацији организма. Такође, и наизглед здравим и младим особама се саветује опрез и рехидратација током целог дана како би надокнадили изгубљену течност.
Током топлих дана у Заводу за Ургентну медицину у Београду је био велики број позива због болова у грудима, колебања, односно скока или пада крвног притиска, колапсних стања и траума на отвореном и у кући, погоршања психијатријских стања, нервозе и раздражљивости, падова са висине и саобраћајних незгода. Др Данијела Јевтић је објаснила да врућине и дехидрација делују на вискозитет крвних судова и дисбаланс електролита, попут алкохола. Прво делују раздражујуће, а затим омамљујуће због чега је повећан број траума и саветује да поред тежих послова и напрезања треба избегавати веће количине кафе и газираних пића, а посебно алкохола који се на врућинама далеко брже апсорбује. Треба пити воду, чај и сок од парадајза (уз кориговање за одређена стања и болести код којих се сок од парадајза не препоручује због калијума).
Екстремне врућине, када температура прелази 34 степена постале су чешће, топлотни таласи су све дужи, а подношење врућине са годинама старости постаје све теже. То није случајно јер процес старења и екстремне врућине повећавају ризик од топлотне исцрпљености и колапса, а посебно су угрожени старији од 60 година услед биолошких промена и другачије терморегилације.
Приредила Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању