Овог лета смо искусили екстремно велике врућине и наша борба са њима ће бити изгледа, из године у годину све жешћа. Овакве климатске прилике неминовну утичу и на наше здравље и много људи је овог лета потражило помоћ од хитних медицинских служби. Све већи је број и оних који беже од усијаног асфалта у природу, али и тамо их дочекују неке ситуације које до сада нису искусили. Значајан број Београђана има викендице на Космају и на Авали и тамо проводи своје слободно време, па смо др Милицу Стијовић из хитне службе Дома здравља Сопот питали која врста здравствених проблема је у овом летњем периоду најфреквентнија, која ургентна стања најчешће санирају на терену, како се носе са већим бројем придошлица на Космај током викенда и све чешћим пријавама убода од инсеката.
– Углавном се најчешће током лета људи јављају због варијација крвног притиска. Изложени смо сви веома високим температурама и организам реагује. Тачно је да много већи број становника, и то од априла до септембра борави на територији општине Сопот, а ту спада и Космај и део Авале, и да се број од 20.000 становника колико живи на нашој општини, у овом периоду дуплира. Због ових промена времена, осим кардиоваскуларних болесника и асматичари веома често и бурно реагују у смислу гушења, а оно што је веома фреквентно јесу уједи инсеката и честе бурне реакције на то, али и анафилактички шокови који могу довести до фаталног исхода. Велики је број пацијената који пријављују ујед осе, пчеле, стршљена. Такође, свакодневно имамо и по пет, шест пацијената са уједом крпеља али то није ургентно нити животно угрожавајуће стање. Ми у амбуланти извадимо крпеље и уколико пацијент жели дамо му крпеља да носи на анализу. Локално становништво није много оптерећено уједом крпеља. Радила сам једно време у општој пракси у нашем Дому здравља и упућивали смо пацијенте на Батут и на Торлак и, нажалост било је случајева када је анализа потврдила лајмску болест. Препоручљиво је, да уколико не умете сами да извадите крпеља одете у амбуланту да то уради стручно лице. Нарочито треба знати да крпеља не треба мазати било чиме и упражњавати разне непроверене „народне лекове“ – типа пасту за зубе, уље, сирће или неке креме, тигрову маст, алкохол, ракију и слично, што често срећемо у пракси.
Све више смо почели да се плашимо инсеката јер њихови уједи могу да изазову веома бурне, смртно опасне реакције. Неретко чујемо да је неко умро од уједа стршљена или више убода оса. Да ли смо ми постали мање отпорни на њихов отров или је он још отровнији него што је био? Како се разликују убоди од пчеле, осе и стршљена и који од ових инсеката је најопаснији по човека?
– Осе и стршљенови важе за отровније инсекте за разлику од пчела. Пчела има свој жалац и оно што саветујемо јесте да уколико дође до убода пчеле, да се тај жалац не чупа пинцетом, јер у том жалцу остане отров и ако се он потисне одозго, практично се унесе већа количина отрова у организам. Неким тупим предметом треба смакнути, односно згулити тај жалац. Као и део крпеља када остане у кожи. Ретко када га вадимо иглом, него га само пратимо да видимо да се неће појавити неко околно црвенило. Најчешће ти остаци сами испадну. Реакције на убод инсеката су индивидуалне. Апсолутно нема везе који је инсект у питању. Код некога ће услед само једаног убода осе да се јави бурна реакција, а некога може да уједе пет стршљенова и неће бити неке значајније реакције осим локалног црвенила, веома јаког бола и непријатности. Није ни толико битно који је инсект у питању. Наравно да ћемо бити опрезнији када је у питању рој пчела или оса, али и од једног убода осе може да наступи тешка алергијска реакција. Постоје одређене фазе алергијских реакција – па то може бити локално црвенило ткива услед убода, али може настати и генерализовано црвенило по целом телу, или како ми то зовемо копривњача, без обзира што је убод био на једном месту, рецимо подлактици. Тада причамо о алергији која је испољена на кожи и код пацијената који имају такву реакцију, ту генерализовану оспу, а немају пропратне друге тегобе као што су отежано дисање, убрзан срчани рад, без израженог отока… неће доћи до већих проблема. И то зато јер је реакција избила на кожи па то углавном буде блажи облик алергијске реакције.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању