Упала крајника је чест педијатријски проблем а уколико упале постану честе, поставља се питање колико крајници и даље врше своју одбрамбену функцију у организму. Крајници представљају лимфно ткиво које попут филтера задржава бактерије и вирусе и штити организам од инфекција. Али, уколико се инфекције догађају више од пет пута годишње, крајници могу постати узрок проблема, јер се инфекције не могу више лечити конзервативним методама и антибиотицима, и тада се предузима тонзилектомија, односно уклањање крајника. О томе колико се често данас раде интервенције одстрањивања крајника и које су главне индикације за ову операцију, разговарали смо са проф. др Иваном Баљошевићем, оториноларингологом, са Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“. – – – Операција крајника је једна од најчешћих у целој хирургији. Некада се радила много чешће него данас. У преантибиотској ери, гнојна ангина није могла да се адекватно лечи, па се често фатално завршавала. Зато су тада операције тонзила биле много чешће него данас. На пример, 1936. године око 60 одсто укупне дечје популације у САД је било оперисано од крајника. Данас је то много ређе, јер имамо ефикасне антибиотике којима можемо успешно да санирамо инфекцију тонзила. Иначе, два најчешћа разлога због којих се оперишу крајници су – као прво честе инфекције тонзила, сматра се ако је то више од пет пута годишње, мада се овакве инфекције лече антибиотицима, и друго – уколико постоји изразито увећање тонзила које онемогућава адекватно узимање хране и узрокује прекиде у дисању, нарочито ноћу, а то је такозвани „sleep apnea syndrom“.
Колико је управо само изразито увећање крајника или хипертрофија тонзиларног ткива, без честих инфекција у току године, индикација за операцију крајника? Да ли велики крајници могу довести до проблема са дисањем и неких деформација и којих?
– Већ сам напоменуо да је хипертрофија тонзиларног ткива један од најчешћих индикација за операцију. Прекомерно увећани крајници узрокују отежано гутање чврсте хране и отежано дисање. Отежано дисање је често праћено хркањем са повременим прекидима у дисању што може довести до деформације и увлачења грудног коша, јер та деца дишу уз помоћ стомака. Такође, настају деформитети лица јер се непце подиже високо (тзв. готско непце), а горња вилица помера према напред. Може доћи и до оштећења слуха, плућне хипертензије итд.
Које је припреме потребно урадити пред операцију и како изгледа постоперативни ток?
– Припрема за операцију обухвата резултате бриса носа и бриса грла, као и извештај педијатра да ли је дете здраво. Такође, треба урадити и анализе крви, као што су комплетна крвна слика и скрининг тест фактора коагулације. Када су ове анализе у границама нормалних вредности дете се прима у болницу на заказану хируршку интервенцију.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању