Глобална тржишта улазе у нову фазу напетости у којој се традиционални односи између класа имовине почињу мењати. Последњих дана појавио се сплет фактора – раст цена енергије, упорно високе каматне стопе и растућа неизвесност у вези са кључним трговинским рутама – који имају потенцијал да утичу на глобалну економију далеко изван оквира регионалних сукоба.
У центру пажње налази се Oрмуски мореуз – најважнији енергетски коридор на свету, кроз који пролази значајан део светске нафте, течног природног гаса и стратешких сировина. Према речима Георгија Христова, оснивача и извршног директора компаније Tavex, ситуација у тој области има све предуслове да постане дугорочан економски фактор.
„Мало је вероватно да ће Ормуски мореуз бити поново отворен у скоријем периоду. Моја анализа показује да Иран има веће изгледе да добије рат и преузме контролу над мореузом“, изјавио је Христов.
Према његовим речима, очекивања брзог разрешења нису реална, јер су интереси главних актера – Сједињених Америчких Држава, Ирана и Израела – суштински различити. „Ниједан сукоб на Блиском истоку није решен онако брзо како многи очекују. То значи да ће тренутна ситуација трајати дуже и имати значајнији економски утицај“, додао је.
Христов наглашава да је природа овог сукоба економска, а не искључиво војна и сматра да се рат не води само оружјем, већ да је то у суштини економска борба која утиче на целокупну глобалну економију. Према његовим наводима, око 30 одсто течног природног гаса, близу 30 одсто азотних ђубрива, као и значајан део других кључних сировина повезаних са енергијом, храном и индустријом пролази овом рутом, што сваки поремећај чини фактором са глобалним последицама.
Ова динамика се већ одражава на финансијским тржиштима. Раст цена нафте подстиче инфлациона очекивања и повећава вероватноћу да ће каматне стопе остати повишене дуже време. То је тренутно кључни покретач кретања цена имовине.
У таквом окружењу, племенити метали реагују сложеније него у ранијим периодима геополитичких тензија. Цена инвестиционог злата осцилира око приближно 4.800 долара по унци и остаје под притиском снажног америчког долара и повишених приноса на обвезнице. То указује да тржиште више није вођено искључиво тражњом за сигурношћу, већ ширим скупом макроекономских фактора. Сребро прати сличан, али волатилнији тренд, снажније реагујући на промене у економским очекивањима због своје веће зависности од индустријске тражње.
Истовремено, долази до дубље промене у физичкој потражњи за племенитим металима. У Индији, једном од кључних светских тржишта физичког злата, традиционална тражња за златним накитом слаби због високих цена, док интересовање за инвестиционе производе – полуге и кованице – остаје стабилно. Купци се све чешће опредељују за мање, али учесталије куповине, што указује на померање у понашању са потрошње ка дугорочном очувању вредности.
Посматрано у целини, ови трендови указују на ширу слику. Тржишта постају мање реактивна на појединачне догађаје, а све више под утицајем међудејства геополитике, енергетских токова и монетарне политике. У том контексту, племенити метали не губе на значају, али се њихова улога мења – од краткорочне реакције на ризик ка стратешком инструменту у окружењу продужене економске неизвесности.
Пише Д. Пешић Левић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању