Откако је Велика изложба отворила своја врата у Лондону пре 174 године, Светска изложба је нудила нацијама прилику да покажу највеће изуме тог доба. Али Експо изложбе последњих деценија су биле простор за промоцију дипломатских активности, односа с јавношћу, колико и иновација. Стога није изненађујуће да звезда водиља Експо 2025 – који је отворен 13. априла у Осаки, Јапан, само три године након завршетка Експо 2020 у Дубаију одложеног због пандемије ковида 19 – није визија у смислу научног или индустријског напретка. У ери све већих сукоба широм света, порука је о јединству.
–Цела глобална ситуација је веома нестабилна – каже јапански архитекта Соу Фуџимото. – Верујем да је ово заиста драгоцена прилика да покажемо да толико земаља може да се окупи на једном месту и размисли о нашој заједничкој будућности.
Јапан се нада да ће угостити 28 милиона посетилаца на догађају који ће трајати до средине октобра. Изложбени простор који је дизајнирао Фуџимото на вештачком острву од 960 хектара у Заливу Осака, запосело је више од 160 павиљона, међу којима је и српски, једини из региона, који приказују нове технологије, концепте дизајна и мултимедијалне изложбе на тему „Дизајнирање будућег друштва за наше животе“. Изглед павиљона се креће, од спокојног, минималистичког америчког павиљона до чешког у облику вадичепа. Наш павиљон је замишљен као плутајућа шума, за чију инспирацији је италијанским архитектима послужило београдско Велико ратно острво.
Главна атракција је, међутим, централно место одржавања Експо-а 2025: Фуџимотов велики прстен, непрекидна дрвена конструкција, обима од скоро два километра, која окружује већи део изложбеног простора. Направљен од јапанског кедра и чемпреса, као и шкотског бора, сада држи Гинисов светски рекорд за највећу дрвену архитектонску структуру на свету. Велики прстен је такође симбол јединства, објашњава Фуџимото.
И док служи функционалној сврси као пешачка рута око локације, док штити посетиоце од кише и сунца, структура је такође дизајнирана да демонстрира могућности дрвета као одрживе алтернативе бетону чија производња интензивно емитује угљен диоксид.
– У почетку нико није веровао да је то могуће – каже Фуџимото, описујући техничке изазове градње од дрвета у таквим размерама.
Употреба дрвета у великим грађевинама, чак и у небодерима, последњих година узима све више маха. Тај тренд је подстакнут развојем напредног „масивног дрвета“ – обично направљеног лепљењем слојева компримованог дрвета у јаке стубове или панеле – и прогресивним грађевинским прописима и политикама које промовишу његову употребу. Француска, на пример, сада захтева да све нове јавне зграде садрже најмање 50 одсто дрвета.
Дрво као грађевински материјал, ипак, остаје изузетак у већем делу света. Али Јапан има дугу и континуирану историју дрвене архитектуре. Разорни земљотреси 1891. и 1923. године открили су недостатке тада популарних зграда од цигле и камена грађених у европском стилу. Данас је око 90 одсто породичних кућа у Јапану изграђено помоћу дрвених оквира и стубова, који су, од бетона или цигле, на пример, спремнији да издрже потресе. Као такав, Фуџимотоов Велики прстен гледа и на будућност и на прошлост. Архитекта је комбиновао савремене методе конструкције (укључујући челичну арматуру) са спојевима који су инспирисани онима који се традиционално користе у шинтоистичким храмовима. Ови спојеви су захтевали исцрпно проучавање, са направљеним моделима и тестираним на спољашни стрес – понекад до тачке уништења – да би се осигурала њихова издржљивост и сеизмичка отпорност.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању