На недавно одржаној седници Главног одбора Српске напредне странке, а на иницијативу председника Александра Вучића, једногласно је одлучено да буде основана Фондација „Брана Црнчевић”. У образложењу се каже да су циљеви Фондације вишеструки: неговање српског наслеђа, промоција културних вредности, унапређење политичке културе у Србији, истраживање и изучавање политичке и књижевне заоставштине Бране Црнчевића, научно истраживање политичке традиције савремених политичких процеса у Србији и свету, обезбеђивање стипендија за студенте, постдипломце и докторанде, додела награде „Брана Црнчевић“ за драму, поезију и прозу… шта о Брани Црнчевићу мисли председник Вучић можда је најбоље узети део његовог образложења из 2016. године, када је предложио да једна од улица у Београду добије име по Брани Црнчевићу: „Већ пет година је прошло од смрти књижевника Бране Црнчевића и јасно је да нам је свест о његовом одласку као губитку за наш јавни живот, за културу најпре, током овог протеклог времена оснажила идеју и убеђење да Брану не можемо и не смемо заборавити и да га, због нас самих, морамо памтити. Један од добрих начина да ту свест покажемо је да његово присуство овековечимо давањем његовог имена једној београдској улици! Чиме је све Брана Црнчевић заслужио да буде наш избор када је реч о вредносним опредељењима? Чиме је завредио да његово име буде наш предлог и залагање да памћење његовог дела и онај траг који је то дело оставило преточимо у нешто трајније и материјалније, односно формалније, а потврђено именом на мапи Београда? ако бисмо побројали шта је све Брана Црнчевић у животу радио и урадио, овај предлог би требало – простором и садржајем – да буде заиста позамашан, па ћемо се ограничити на избор неколико најмаркантнијих чињеница из Бранине стваралачке и животне биографије. рана Црнчевић (рођен 1933. у Ковачици, преминуо 2011. у Београду) био је изузетно плодан књижевни стваралац, о чему сведочи заоставштина од осамнаест књига, међу којима се посебно истичу прозна остварења (приповетке и романи), пре свега она која га сврставају у најуспешније сатиричаре српске књижевности. Један је од најзначајнијих српских писаца за децу, врстан афористичар и сценариста, духовит и интригантан песник. Поред завидне списатељске каријере, за време за које је оставио неизбрисив траг у историји српске књижевности, Брани Црнчевићу није био стран ни друштвени ангажман. Био је сабеседник од ауторитета, повремено и сарадник, а у сваком случају утицајни савременик и пријатељ неколицине важних и моћних људи – државника, политичара и партијских првака који су обликовали савремену српску историју. ожемо рећи да је у том смислу и он, посредно, оставио траг у нашој епохи. Извесно је да је Црнчевић на јединствени начин – несводив на пуки друштвени ангажман интелектуалца – био актер и сведок ширих друштвених, политичких и историјских збивања. памћен је, дакле, као близак пријатељ најважнијих политичких личности нашег времена, као актер у политичком, друштвеном и партијском животу, па чак и у раду, или настајању најдоминантнијих политичких партија савремене Србије (СПС, СРС и СНС), што говори о Бранином драгоценом друштвеном легату чију сложеност и значај тек треба ваљано проценити. Такође, Брана Црнчевић је био и релевантни, инспиративни и уважени полемичар и саговорник оних личности и актера који су, било као књижевници, или, пак, као критичари и теоретичари, деценијама обликовали српску културну и књижевну сцену и стварали нашу новију историју. Српско друштво задужио је пером и делом, искреношћу и правдољубивошћу, а још за живота сврстан је у ред бесмртних актера књижевне уметности, као и у низ одговорних и увек будних чувара српске традиције и духовности. томе како је то чинио, како је деловао и зрачио, некад давно у животу оне велике земље која се звала Југославија, а потом и у животу своје вољене Србије и њене стварности, постоји низ вредних и записаних сведочанстава, али и небројена сведочанства оне друге, анегдотске врсте и усменог предања које и даље живо пулсира. Данас, када предлажемо и образлажемо због чега је он неко према коме имамо дуг који морамо одужити и на овај начин, рецимо и да је Брана био више од писца, значајнији од ангажованог интелектуалца. Деценијама у фокусу безрезервне пажње, тема и места признавања и одушевљавања, колико и спорења и критичких сучељавања. Брана је био од оних људи чију реч и мисао готово никада није дочекивала равнодушност. Пажња која му је поклањана бивала је увек непосредна, никад узгредна, а са интензитетом резервисаним само за слушање говорника од ауторитета. место закључка, цитираћу управо самог Црнчевића, који је једном приликом показао како се на једном месту и у форми интервјуа могу сударити вредна литература и плодан друштвени ангажман. Поезија ми помаже да разумем политику на свој начин. Под Брозом сам певао о Србији: оследња си моја синагога ој последњи Петровград и Рим. Тобом, можда, могу и без Бога, без Тебе не могу ни с њим. данас, чиста срца, потписујем ту песму.“ Данас, и ја, чиста срца, потписујем овај предлог!
Наставак прочитајте у броју 3116.