Широм Анадолије могу се пронаћи трагови различитих цивилизација, као и изузетно богатство древних градова, археолошких локалитета и историјских насеља. Са 22 локалитета уписана на Листу светске баштине Унеска и још 80 локалитета на Тентативној листи, Турска нуди широк спектар искустава повезаних са културним наслеђем. Међу тим локалитетима налази се Хатуша, древна престоница хетитске цивилизације у покрајини Чорум, која је уврштена на Унескову Листу светске баштине. Пружајући изванредан увид у једну од великих сила бронзаног доба, Хатуша чува и архив са више од 30.000 глинених плочица, уврштен у Унесков програм „Памћење света“. Археолошка ископавања, која су још у току, откривају нова поглавља дуге историје овог древног града. Археолози су недавно пронашли три до сада непознате гробнице које датирају из периода од краја 4. до 3. века пре нове ере.
Хетити, једна од првих великих цивилизација успостављених у Анадолији, израсли су у велику силу до средине 14. века пре нове ере. На врхунцу моћи, њихово царство простирало се од егејске обале до северне Сирије и контролисало кључне трговачке путеве. Оно што Хетите и данас чини посебно фасцинантним није само величина територије којом су владали, већ и њихове изузетне иновације и бројни историјски „првенци“.
Хетити су градили напредне градове, монументалне храмове, тврђаве и палате, а створили су и један од највећих архива клинастих плочица у древном свету. Међу тим записима посебно се издваја Кадешки мировни споразум, потписан са Египтом 1259. године пре нове ере. Сматра се најстаријим познатим писаним мировним споразумом на свету, а данас је изложен у Археолошком музеју у Истанбулу.
Хетити су такође основали Скупштину Панкус, која се сматра једном од најранијих саветодавних политичких институција у Анадолији. Увели су напредна решења у области породичног, наследног и грађанског права, а кроз краљевске анале створили су неке од најранијих примера систематског бележења историјских догађаја. Прву брану у Анадолији, коју су Хетити изградили у Алаџа Хојуку пре више од 3.200 година и данас становништво користи за наводњавање.
Праћење трагова ове утицајне цивилизације представља незаборавно културно путовање, а нема бољег места за његов почетак од Хатуше, величанствене престонице Хетитског царства.
Хатуша се налази на подручју данашњег Богазкалеа у покрајини Чорум. Град је изграђен на стрмој падини која се уздиже изнад плодне равнице реке Кизилирмак. Имао је стратешки положај и постао престоница Хетитског царства. Познат као „Град хиљаду богова“, Хатуша данас подсећа на огромну камену слагалицу која се уздиже из околног зеленила. Њени храмови, монументалне капије, краљевске грађевине и утврђења пружају увид у раскош једне од најмоћнијих цивилизација бронзаног доба.
Древни град подељен је на Доњи и Горњи град. У Доњем граду налази се Велики храм, док Горњи град красе импресивни бедеми и монументалне капије, међу којима су Лавља капија, Краљевска капија и Капија сфинге. Комплекс палате Бујукале, изграђен на месту најстаријег насеља у граду, још је једна од знаменитости које не треба пропустити.
Изван Хатуше налази се оближње светилиште на отвореном Јазиликаја, познато по хетитским рељефима уклесаним у стене, као и Алаџ Хојук, једно од најважнијих урбаних центара царства. Шапинува је једно од најранијих административних и војних центара у Анадолији.
Извор и фотографије:
TGA (Türkiye Tourism Promotion and Development Agency)
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању