Остеопороза, болест која је данас широко распрострањена у популацији, може угрозити и виличне кости и на тај начин довести до бројних стоматолошких проблема. Људи мало знају о томе а најчешће је у питању системско обољење које је везано за различите поремећаје: дисбаланс хормона, недостатак потребне минералне структуре. Како се у стоматологији може препознати остеопороза вилице и шта нам је чинити са овом дијагнозом, питали смо на почетку разговора професора др Зорана Лазића.
– Губитак коштаног ткива узрокован остеопорозом заузима значајно место у области стоматологије, посебно у области стоматолошке протетике јер све врсте протетских надокнада, као што су крунице, мостови, протезе, имају кост као основу која одржава њихову стабилност. Разређење коштаног ткива узроковано остеопорозом чини коштану базу недовољно чврстом и стабилном тако да доводи до немогућности адекватног протетског збрињавања пацијената. Код ових пацијената долази до смањења густине и убрзанe ресорпције виличних костију што води лабављењу и смањењу броја преосталих зуба у вилици. Код пацијената са одмаклим степеном остеопорозе виличне кости постају крте тако да под дејством незнатне силе у току стоматолошког збрињавања може доћи до прелома виличних костију или преломи могу настати спонтано. Остеопороза се, поред клиничких симптома, може уочити и на рендген снимку вилице и нарочито на CBCT снимку, где се уочава разређена кост и смањена коштана густина.
Који су то први знаци на које пацијент сам мора да реагује и да ли је то раздвајање, померање зуба, да ли узрок промена може бити и нека инфекција?
– Остеопороза је честа болест савременог човека и највише погађа жене. С обзиром на то да се рани знакови остеопорозе могу препознати у усној шупљини, стоматолог је у прилици да уочи пацијенте са остеопенијом и остеопорозом, упозори их на могућност развоја болести и упути даље. Рани знаци у усној шупљини који могу упућивати на остеопорозу су: расклимани зуби, промене и болест пародонталних структура, зубне протезе које нису стабилне због убрзане разградње виличне кости, као и потешкоће с храњењем и говором. Уочи ли стоматолог неки од тих знакова који би могли да укажу на остеопорозу, због диференцијално-дијагностичких потреба, треба урадити стоматолошко рендгенско снимање, како би се утврдила густина виличних костију и тако евентуално утврдио узрок стоматолошких сметњи. Осим тога, повремено рендгенско снимање зуба за потребе стоматолошког лечења омогућује праћење промена густине кости током одређеног времена. У узнапредовалој фази остеопороза може довести до пародонтне болести, губитка зуба те убрзаног нестанка алвеоларне кости. Због поступног нестајања алвеоларне кости, израда и ношење протетских надокнада постају отежани. Наравно лабављење зуба и губитак потпорног апарата зуба нису само последица остеопорозе. Пародонтопатија је савремено обољење потпорног апарата зуба које такође доводи до ових проблема.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању