У медитеранском плаветнилу Егеја, дуж источне обале грчког копна, у близини острва Евије и обале Тесалије, истиче се група острва која мами колоритом позната као Северни Споради. Према легенди, острва је створио Бог тако што је просуо обојени шљунак по Егејском мору, па осим тиркизне воде, имамо златни песак и читаву палету зелене боје, јер су острва пребогата шумама. Спораде чине 24 острва, од чега су четири већа и стално настањена. Скиатос, Скопелос и Алонисос, најпопуларнија су и, мада припадају истом архипелагу, потпуно су различита. Највеће острво Скирос, припада округу Евије и тек је однедавно постало популарно страним туристима.
Скиатос је најпосећеније, монденско, шумовито острво кога зову Миконос Спорада. Познато је по великом броју прелепих плажа како у близини града, тако и на северозападној, ненасељеној страни. Главни град носи исто име и једино је насељено место на целом острву. Пре него се искрцате са брода, гледано од полуострва Пилион и острва Евија, угледате плаво-беле кућице у главној улици која се зове по Александросу Пападијамантису, новинару, писцу и филозофу. Тај први утисак је толико јак да се одмах заљубите у градић.
Од главне улице, пре него се размиле по граду, туристи обично иду до врха Кастро и чувене Сахат куле где се могу видети остаци тврђаве и средњовековног главног града из 15. века. Та утврда је штитила острво од пирата, а са ње пуца поглед према суседним острвима, луци и остатку града.
На острву, осим општепознатих плажа, помало и извиканих, попут Кукунаријеса, постоји мноштво скривених плажица, на којима се чак и у шпицу сезоне можете осамити. Током целе године има пуно странаца, увек је гужва, таверне и барови су увек препуни, а за оне који не воле гужву идеална је дестинација помало дивља плажа Елиас путем кроз борову шуму до Мандракија.
Једна од најлепших грчких и европских плажа Лаларија, налази се на северу Скиатоса. И уживо изгледа баш као на разгледницама, са тиркизним морем и белим камењем. Још једна атракција која фасцинира посетиоце је најужа најкраћа аеродромска писта, дуга нешто више од 1.600 метара, где авиони прилазе писти са запада, прелећу преко плаже и улице која пролази тик уз ограду аеродрома, а слећу двадесетак метара изнад глава купача. Туристи не одустају од стајања уз ограду да би снимили авион, а смех настаје сваки пут када снажни млазни мотори дигну у ваздух песак и шљунак који их заспе, а неретко и обори на земљу.
Нешто источније, на сат пловидбе од Скиатоса, налази се велико шумовито острво Скопелос чија је плажа Кастани постала још популарнија после снимања чувеног мјузикла „Мама Миа“. Зеленије је и мирније од Скиатоса, ноћни провод је добар, али није као на Скиатосу, а најлепше плаже су прилично далеко од града.
Острво има две луке: Глоса и Скопелос град. Своју бујну вегетацију острво дугује доброј клими. а главно острвско насеље Скопелос сликовит је и шармантан градић са препознатљивом грчком архитектуром. Смештен је у великом заливу који се са брда спушта на луку стрмим уским и кривудавим уличицама, и који архитектуром подсећа на Охрид због многобројних доксата, тераса и украса. На крају града је дивна црква са чије тврђаве се може уживати у прелепом панорамском погледу на залив, луку и град. Из града се може отићи до планине Палуки, међу чијим брдима је ушушкан један од најлепших манастира на острву, посвећен Девици Марији – Евагелисмос.
Алонисос је треће острво у низу архипелага Спораде. Прекривено је густом боровом шумом и мастиком. Мање од Скопелоса, поседује мирну и релаксирајућу атмосферу пуну традиционалног грчког шарма. Главна лука је Патитири, место са стрмим уличицама које воде ка врху брда где се налазе остаци некадашње Лиадромие, Хоре или горњег града, која је некада била главни град острва. Смештени на стратешкој, трговачкој рути између Средоземног и Црног мора, мештани су насељавали највише врхове брда штитећи се од сталних напада пирата. После разорног земљотреса 1965. године, становништво је населило Патитри и суседни Вотси.
Живописно село са белим традиционалним кућама и уским поплочаним улицама, са мноштвом таверни и барова, претворено је у туристичку атракцију. Острво има богату историју и занимљиве античке, али и византијске локалитете. У близини Алонисоса налази се острвце Перистера које вреди посетити због лепих плажа, а нешто даље је Кира Панагиа, са манастиром који треба видети и нетакнутом природом коју треба доживети. Море око Алонисоса је прелепо и најчистије у Медитерану. Станиште је најређе фоке на свету, познате као средоземна медведица.
Западна обала је стрма, па се великом броју прелепих плажа на Алонисосу може прићи само са воде. Источна обала се састоји од малих увала са шљунковитим плажама које пружају потпуну приватност онима који би да се осаме. Са још неколицином околних острва и морем, Алонисос је 1992. проглашен за национални поморски парк, највећи у Европи. Ако једном крочите на ово острво, сигурно ћете пожелети да дођете поново.
Мање познато острво Спорада је Скирос, највеће и најјужније на Егеју. Представља комбинацију бујних шума и голих стена. Име потиче од Скириан мермера разних боја од кога су некада богати Римљани градили своје куће. Острво је данас живи музеј. Град Скироса или Хора изграђен је на брду као што је и на другим острвима Спораде. Народна уметност је овде посебно развијена, са нагласком на дуборез, ткање, вез и грнчарије.
Северозападни део острва је зелен, под боровом шумом, а југоисточни је брдовит и каменит. Острво је богато црквама и плажама. Десетак километара од Линарије, ка унутрашњости, налази се Скирос или Кора, главни град острва. Ту је и тврђава Кастро, из периода млетачке окупације од 13. до 15. века. Градић је врло занимљив, са лавиринтом уских калдрмисаних улица и бљештеће белих кућа. Непосредно испод Коре је место Магазиа са огромним пешчаним плажама. Легенде везане за ово острво су оне о убиству чувеног Тезеја. Краљ Ликомедес, плашећи се да му јунак не преотме престо, бацио га је са литице. И јунак Ахил је, каже опет легенда, овде боравио. Мајка Тетида сакрила га је овде и ту је боравио са маском девојчице да га не би повели у рат против Троје. Али га је Одисеј открио и повео са собом.
Текст и фотографије Весна Миладиновић