Посета дивном острву Кос, које је део групације острва Додеканези у источној Грчкој, у Егејском мору, за српске путнике могућа је на више начина. Најелегантији је чартер-лет директно из Београда, а може се стићи и дугом пловидбом бродом из Атине. Међутим, ако сте туриста који летује у Бодруму, од Коса вас дели двадесетак километара и око 70 минута лагане пловидбе. Поласци су чести а повратна карта кошта 33 евра. На палуби је доста турских житеља којима је овај излет као Београђанима одлазак до Космаја.
Име острва носи и његов главни град, Кос, врло аутентичан са својих око 18.000 становника. Налази се на североисточној страни острва. Има много нових и модерних грађевина, али бисер града су бројне историјске локације које изгледају као музеј на отвореном. Својим шармантним уским улицама, импозантним дворцем и Хипократовом дрворедном алејом, представља спој прошлости и садашњости. Историјско наслеђе главног града украшава вековни платан Хипократа. Налази се у самом центру града, поред тврђаве. Стари град одише типичном грчком атмосфером, а туристи овде уживају у куповини у локалним радњама, ресторанима и тавернама, доживљавајући локални начин живота.
Током своје дуге историје, Кос је прелазио из руку једног владара у руке другог. Постојало је време када су овде владали витезови Енглеске. На улазу у луку доминира грађевина из тог доба, средњовековна тврђава Нератзиа коју су подигли витези Светог Јована у 14. веку на рушевинама древне тврђаве. Масивне зидине окружују четири кружне куле у сваком углу. У дворишту се налазе остаци рушевина из античког периода. Из самих рушевина се види да је утврђење било раскошно, а са њега се и данас пружа предиван поглед на острво. Од “новијих” здања ту је лепа синагога из 1747. године. Данас се у згради синагоге налази Културни центар општине Кос. С уживањем сам шетао прекрасном променадом уз луку окруженом палминим дрвећем и истраживао разне локације у самом месту и околини. Бројне античке и средњовековне знаменитости говоре о славној прошлости острва: средњовековна тврђава, Хипократов трг, античка Агора, римски Одеон и још много тога.
Ретко где сам доживео да тражећи једну археолошку локацију нађем две за које нисам знао нити сам очекивао да су ту. Средњовековни мост спаја тврђаву са Тргом платана на коме се налази Хипократов платан стар 2500 година, где је отац медицине држао предавања ученицима. Према легенди, посадио га је лично Хипократ. Поред овог трга налази се џамија из 18. столећа, саграђена од остатака древних грађевина. У близини је административна зграда из периода италијанске владавине, као и Трг елефтериас у центру града са грађевинама из истог периода – пијаца и Археолошки музеј, као и прелепа црква Агиа Параскеви. Затим следи импозантна античка Агора која је била највећа у то доба. Треба посетити и остале споменике хеленистичког и римског доба – хеленистички храм, Дионисов олтар, светилиште, хиподром, римски Одеон и Терме, римску кућу и још много тога. У живописним улицама, уз ниску шарених локала са љубазним продавцима, има доста таверни где се може обедовати и попити пиће за мање новца него у Београду. Лелујави мириси разних специјалитета довешће вас до жељеног стола. Где год да седнете, поглед ће бити обогаћен неком интересантном грађевином из неких старих времена. Као да ручате у музеју на отвореном.
Последње тренутке проводимо седећи испод платана где се кроз миленијуме пробија предавање оца медицине. Споменик опомиње да будемо пажљиви. Таласи запљускују ову прометну луку, а препланули посетиоци плаже хватају сунце које полако тоне. Још пар минута и правац на царинску контролу и повратак бродом. Ово зелено и богато острво давно је добило симболичан назив Егејски врт, баш због свих лепота које поседује и дарује путницима који га походе. Сасвим адекватан назив за овај не тако далеки рај.
Текст и фотографије Гордан Горуновић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању