Борислав Стојков и Дејан Хасани стоје иза Инстаграм и Јутјуб канала Odyssey Digest, простора у којем путовања представљају као естетско и културно искуство. Кроз снажне визуелне кадрове и кратке, промишљене приче, својим пратиоцима приближавају места која посећују, обраћајући пажњу на ситне, аутентичне детаље који често остају непримећени. Њихов садржај не функционише као класичан туристички водич, већ као лични, готово дневнички запис о простору, његовом ритму и идентитету. У том духу настала је и њихова најновија прича, путовање кроз канарско острво Ланзароте.
Како је све почело, како је настала ваша љубав према путовањима и истраживањима?
– Путовања представљају природан наставак наших појединачних животних путева. Будући да сам ја као дипломирани филолог свој професионални развој посветио проучавању других језика и култура, може се рећи да су наша истраживања делом материјализација мог теоријског искуства. С друге стране, Дејаново раније пословно искуство било је везано за хотелијерство, што му је већ тада омогућило да обиђе већи део света. Све је то довело до идеалног споја – његово познавање дестинација, изузетне организационе способности и непогрешив осећај шта је добро а шта лоше у том пољу, и с друге стране моја склоност ка тражењу приче која се крије иза разгледнице, као и потреба да се та прича састави и пренесе. Тако је терен добро припремљен из свих углова и већ смо толико добро уиграни да припреме за путовања готово да више и не постоје. Или, можда путовање никад ни не престаје.
Поред популарних и знатно зеленијих острва попут Тенерифа или Гран Канарије, шта вас је привукло баш Ланзаротеу?
– Заправо, Ланзароте је треће острво у том архипелагу које смо посетили. Наш први избор је било острво Гран Канарија, за које би се сасвим оправдано могло рећи да је најтропскије и да представља острво провода, након чега је уследило путовање на Тенерифе, пре две године. То путовање је посебно значајно за нас, јер је посета Тенерифима била тренутак када смо пожелели да покренемо онлајн канале посвећене путовањима и поделимо своје приче са другим људима. Од главног града и динамичног урбаног центра Санта Круз, преко нестварно упечатљивих црних плажа на југу острва, до старе престонице Канарских острва Ла Лагуне, све је то одзвањало у нама толико снажно да је морало да се излије и подели са светом. Ове зиме смо направили мало зрелији избор, који надопуњује претходно искуство. Изабрали смо Ланзароте као тишу верзију Канарских острва, које нас је привукло својом естетиком и јасном филозофијом односа према природи. Деловало је као острво са ставом, а не само дестинација за одмор. Нисмо погрешили.
С обзиром на то да Канарска острва за већину туриста представљају само уточиште од зиме, како бисте објаснили ту дубљу филозофију живота која се крије иза сунца и плажа?
– За већину Еворопљана, Канарска острва заиста представљају поуздани бег од зиме и уточиште у којем увек могу рачунати на пријатно сунце и благе температуре. Призор те топлине и нас сваки пут наведе да је потражимо у некој тачки у том шпанском атлантском архипелагу, али сваки пут откријемо да испод те слике стоје мир и одсуство било какве хитности и ужурбаности који су дубљи од пуког опуштања и разоноде. Живот се овде развио са свешћу о удаљености од копна и годишњих доба какве ми познајемо, али пре свега из потребе прилагођавања живота условима које је природа поставила. То не представља никакав отпор, већ спокојни суживот.
Пише: Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању