Лидерка француске крајње десничарске странке Национално окупљање (РН) Марин Ле Пен (56) осуђена је на четвородогишњу казну затвора, од чега две године условно, као и на новчану казну од 100.000 евра.
Пресудом ја Ле Пеновој забрањено учешће на изборима, што аутоматски подразумева забрану кандидовања на изборима за председника Француске 2027. године, чак и у случају жалбе.
Ле Пен, као и још осам европских посланика из редова РН проглашени су кривим за проневеру јавних средстава. Такође, 12 асистената европских посланика којима се такође судило проглашено је кривим за скривање проневере.
Марин Ле Пен је напустила судницу чим је судија прочитао да је кажњена забраном учешћа на изборима, не сачекавши да пресуда буде до краја изречена, преносе француски медији.
Суд је оценио да је вредност укупне нанете штете 2,9 милиона евра, а до ње је дошло тако што су „новцем из фондова Европског парламента плаћане особе које су заправо радиле за странку“. Заправо, сви осуђени се терете да су новцем намењеним за европске парламентарне асистенте плаћали РН посланике у Француској.
Судије су оцениле да је Ле Пен била „у центру организованог система“. Такође, суд је одбацио претпоставку о административној грешци, истичући да је реч о проневери спроведеној у систему како би се смањили трошкови странке.
Странка РН, која Ле Пенову сматра фаворитом међу потенцијалним кандидатима у председничкој трци за две године, осудила је судски процес као политички мотивисан.
Тужилаштво је у новембру затражило да се Ле Пен казни забраном учешћа на изборима у наредних пет година с моменталним ступањем на снагу, чак и у случају жалбе, уз пет година затвора од којих две строгог затвора, и уз 300.000 евра новчане казне.
Уочи изрицања пресуде, у изјави за телевизију БФМ, Ле Пен је први пут јавно рекла да њен наследник на челу странке Жордан Бардела (29) „има капацитет да постане председник Републике“.
Пресуда је поделила француску јавност. Изазвала је и реакције француских и европских политичара, а одлуку суда посебно су осудили десничари који оцењују да је реч о политичкој пресуди.
На друштвеним мрежама, посебно на платформи Икс, појавиле су се поруке које су директно циљале судије, укључујући судију Бенедикт де Пертуи, која је председавала случајем. Неки корисници су писали о „диктатури судија“ и позивали на насиље против правосудних званичника, пренели су француски медији.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању