Досадашња Влада у Варшави, коју је формирала странка Право и правда а која је изгубила на прошлонедељним парламентарним изборима од стране опозиције предвођене Доналдом Туском није испунила очекивања народа. Иако су појединачно освојили највише гласова, мораће да предају власт уједињеној опозицији. Недостајала им је већинска подршка гласача, изгубљена услед неразумног десничарког понашања. Један од пример за то је Закон о забрани абортуса донет 2021. године.
Пољаци с правом очекују да ће се растуће богатство земље претворити у повећан глобални утицај. У интересу Пољске је да ужива у јаким савезима са западним силама. Ипак, ова Влада је доследно притискала погрешне дугмиће у својој спољној политици. Пољска већ годинама, како се каже, „удара испод своје тежине” у Бриселу, што значи да тражи више него што може да добије. Препирке у вези са владавином закона у земљи су ослабиле њен углед у Европи. Берлин је дуго чезнуо за јаким савезом са Варшавом. Пословне везе, међутим, и даље остају јаке. Ипак, односи са најмоћнијом земљом Европске уније су затегнути.
Када је амерички председник Џо Бајден посетио Пољску у фебруару (његова друга посета за мање од годину дана) то је био „аргумент“ за проблематичну пољску Владу и јасан знак да је Пољска и даље кључни савезник Америке – упркос оптужбама да Варшава подрива демократију и владавину права. Као велика чланица НАТО-а, Пољска је одувек била јако важан партнер за САД и њихове западне савезнике, а њен значај порастао је након што је Русија покренула инвазију на Украјину. Пољска, као суседна земља Украјини и веома близу Русије, постала је неопходни савезник у новом хладном рату. Била је један од најјачих савезника Украјине на међународном плану, главно чвориште за снабдевање Украјине оружјем, али такође и уточиште за украјинска избеглице.
Сједињене Државе, Бајденова администрација тачније, која је била веома критична према Влади странке Право и правда Јарослава Качињског, у суштини је одлучила да је Пољска ослонац регионалне безбедности и због тога су на неки начин ставиле своје идеолошке бриге у други план и сада имају веома блиске односе са Варшавом. Овај новооткривени значај ставља европске савезнике Пољске у незгодну позицију: иако им је потребна пуна посвећеност и подршка Пољске, они такође морају да се суоче са чињеницом да је њена досадашња Влада настављала са непопуларним и недемократским понашањем што су многи у Европској унији видели као нападе на независност правосуђа, слободу штампе, демократски принцип и права жена и мањина. Али, на тек завршеним парламентарним изборима победила је левичарска опозиција и ова ситуација ће се променити.
Право и правда је у континуитету на власти од 2014, након што је поново изабрана 2019. године. Трећи узастопни мандат био би без преседана у пољској посткомунистичкој историји, и добро је, сматрају познаваоци прилика, да се није тако догодило. Ударци из иностранства стизали су све до недавно. На пример, највиши суд Европске уније пресудио је да су реформе правосуђа у Пољској у супротности са законима ЕУ и наложио јој да изврши промене или да се суочи са високим казнама.
Пише Никола Тодорић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању