Кроз ово другачије путовање кроз аустријску престоницу, води нас Биљана Косовић, новинарка и становница Беча, ауторка Бечког магазина, онлајн медија на којем се могу открити занимљиве актуелности о граду за оне који планирају да га посете, студирају или отпочну живот у њему. На инстаграму је можете пратити на страници @vienna_magazin – Бечки магазин, где са кратким видеима Биљана нуди алтернативан и занимљив начин да се упозна град, открију музеји, кафићи, екологија, архитектура и друге занимљивости. Слободно време најрадије проводи пишући, бавећи се спортом и у друштву креативних људи.
Из угла некога ко живи у Бечу годинама, шта је то што туристи упорно траже, а шта је оно што заправо чини прави, аутентични дух аустријске престонице који им често промиче?
– Када се помене Беч и уметност, заиста већина одмах помисли на Климта и његово чувено дело „Пољубац“, на Сахер торту или Моцарт кугле. После дугогодишњег живота у овом граду рекла бих да је он заиста синоним за културу у њеном пуном капацитету, толико културно богат да сваком љубитељу уметности, али и туристи, може да пружи разноврсну понуду. Када моји пријатељи долазе у Беч, увек желе да знају шта обавезно да посете, гуглајући и плашећи се да нешто не пропусте. Наравно, неизоставни Шенбрун, дворац у којем се налази најстарији зоолошки врт на свету, отворен још 1752. Палата Белведере, позната по малочас поменутом оригиналном Климтовом делу, обавезан је и Пратер, надалеко познати луна-парк са прегршт забавних вожњи, затим Хофбург, царска палата грандиозног изгледа, па Албертина, један од најпознатијих бечких музеја са делима модерне уметности, и славна Бечка опера. Међутим, мањи је број оних који долазе у потрагу за нечим аутентичним што осликава сам дух града, алтернативом за којом ми локалци најчешће трагамо. Из мог угла, Беч је град паркова, природе, необичне архитектуре, екологије и различитости.
Постоји ли неко место које вас је потпуно изненадило својом естетиком, а да притом има сасвим неочекивану сврху?
– Једно од мојих најдражих бечких открића је свет Фриденсрајха Хундертвасера, уметника који је веровао да архитектура не сме да буде хладна, строга и одвојена од природе. Његова идеја била је да направи необичну зграду, али и да покаже да човек, град и природа могу да живе заједно у синергији. Направио је зграду која има више од 200 стабала и жбунова на балконима и кровним терасама, која се често описује као зелена оаза усред метрополе. Занимљиво је да становници ове стамбене зграде имају право да део фасаде око свог прозора уреде по сопственом укусу. Хундертвасер је заговарао идеју да дрво у згради није украс, него биће које има своје место, баш као и човек. Он је оставио траг и на Спиттелау, спалионици отпада, једном од најнеобичнијих градских објеката у Бечу. Уместо да индустријска зграда буде само сива и функционална, она је претворена у препознатљив симбол града, са шареном фасадом, златном куглом и зеленилом на крову. Да вам неко покаже фотографију те зграде, вероватно бисте прво помислили да је у питању музеј или културна установа. Међутим, реч је о индустријском постројењу које прерађује огромну количину отпада и производи грејање и електричну енергију.
Пише: Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању