ARHEOLOŠKO ČUDO U EGIPTU
Otkriven zlatni grad

Ako ugledni stručnjak, a Zahi Havas to jeste, kaže da je ono što su nedavno otkrili najveći nalaz od 1922. godine, odnosno od vremena kada je nađena neopljačkana Tutankamonova grobnica, onda nema druge nego to prihvatiti kao istinu. I svet je to objavio. Havasovom timu pošlo je za rukom ono što brojnim svetskim ekipama nije, dok su godinama i decenijama krstarile Egiptom i u pustinjama tragale za tajnama ove drevne civilizacije. Da nađu čuveni “zlatni grad”.

– Mnoge strane misije tragale su za ovim gradom ali nisu uspele da ga pronađu – izjavio je Havas. – Grad je star tri hiljade godina, potiče iz vremena vladavine Amenhotepa Trećeg, a živeo je i u vreme njegovih naslednika, sina faraona Tutankamona i unuka Aja. Prema zapisima koje smo pronašli gradu je ime bilo “Blistavi Aton”. Inače, Aton u staroegipatskoj religiji predstavlja sunčev disk. Amenhotep je bio deveti kralj osamnaeste dinastije i vladao je Egiptom bezmalo četrdeset godina, od 1391. do 1353.godine pre nove ere.

Iskopavanja nedaleko od Luksora, gde je grad pronađen, započeta su prošle godine. Nisu istraživači imali informacije o gradu, niti su iskopavanja započeta zbog njega. Tragali su za hramom faraona Tutankamona. Prema nekim saznanjima hram mladenca-faraona trebalo bi da se nalazi na tom prostoru. Ali, već posle nekoliko nedelja bilo je jasno da hrama nema, ali da ono što se pomalja iz peska upućuju na vredno nalazište.

Kolica i kolica sitnog peska odvožena su sedmicama, pa i mesecima dok na svetlost dana nisu izašli delovi opeke. Ispostaviće se ubrzo da je reč o dobro očuvanim ostacima velikog grada. Kako je javnosti saopštio Havas, otkrivena su tri veća dela. On pretpostavlja da su to zasebne celine i da je reč o administrativnim, stambenim i proizvodnim blokovima. Otkopane su i neke od gradskih ulica, a neki od objekata sačuvani su do visine od tri metra.

– U to doba grad je bio najveća administrativna i industrijska naseobina na zapadnoj obali Nila – kaže Havas.

U odajama je pronađeno bezbroj glinenih posuda koje su se koristile u svakodnevnom životu. Osim posuđa nađen je i nakit, prstenje i amajlije, oruđe za tkanje i predenje vune, a na ciglama u nekoliko zidova bio je pečat kralja Amenhotepa Trećeg. Taj žig, pored ostalih analiza bio je putokaz za datovanje. Na osnovu svega stručnjaci su sigurni da je ovaj grad podigao Amenhotep. Na nekoliko mesta u gradu arheolozi su našli i skelete ili delove pokojnika što ih je donekle iznenadilo, jer ih na takvim lokacijama nisu očekivali.

Da je zaista reč o vrednom i posebnom nalazištu potvrdila je i Betsi Brajan, profesorka egiptologije Univerziteta Džons Hopkins u Baltimoru u Americi. I ona misli da je ovo najvažnije otkriće posle otkopavanja Tutankamonove grobnice, te da je sigurna da će ovaj lokalitet naučnicima, a potom i javnosti da pruži retko dobar uvid u život starih Egipćana i to iz vremena kada je carstvo bilo na vrhuncu moći, odnosno kada ja bilo najbogatije.

Ostaci grada nađeni su između hrama faraona Ramzesa Trećeg i statua poznatih kao Memnonovi kolosi. Carstvo koje je Amenhotep učinio najsvetlijim, kako kažu stručnjaci, prostiralo se od reke Eufrat do Sirije i Sudana. Ovaj vladar je bio poznat kao graditelj velikih zdanja i spomenika. U njegovo vreme izgrađeni su glavni delovi hramova u Luksoru i Karnaku.

Posetiocima Egipta posebno su zanimljivi čuveni Memnonovi kolosi. Turistički poslenici Egipta uvrstili su ih u obaveznu destinaciju. Reč je o dvema ogromnim monolitnim figurama na prestolu koje, kako stručnjaci kažu, predstavljaju Amenhotepa i njegovu suprugu. Danas su te dve figure kod Luksora u literaturi poznate kao Memnonovi kolosi. One, opet tvrde stručnjaci, predstavljaju vladarski bračni par kako stražari ispred ulaza u izgubljeni posmrtni hram Amenhotepa Trećeg.

 

Piše O. Radulović