Филмски фестивал на Азурној обали почео је у уторак, 12. маја, а глумице Џејн Фонда и Гонг Ли водиле су церемонију отварања, док је новозеландски редитељ Питер Џексон (64), познат по режији трилогије „Господар прстенова“, добио почасну Златну палму за своју каријеру. Међу бројним познатим именима на црвеном тепиху били су Бонг Џун Хо, Џоан Колинс, Хајди Клум, Џејмс Франко…
Џексону је награду уручио амерички глумац Илајџа Вуд, који је испричао како је његов живот био „подељен на пре и после“ тренутка када је са само 18 година добио улогу хероја Фрода Багинса у трилогији „Господар прстенова“. Џексон је био, својствено њему, самокритичан док је говорио на сцени, рекавши да је награда била „запањујуће изненађење, право чудо… Ја нисам тип човека за Златну палму“. Након тога, Џексону је пуштена песма „Гет бек“, као омаж његовом хваљеном документарцу из 2021. године о групи „Битлси“. Редитељ је седео са десне стране бине и тихо певушио стихове.
Фонда је на крају церемоније похвалила улогу филмова као „чина отпора“:
– Верујем у моћ гласова – гласова на екрану, гласова ван екрана, и дефинитивно гласова на улици, посебно сада – рекла је Фонда, гласна критичарка председника САД Доналда Трампа и дугогодишња активисткиња, Добила је громогласни аплауз а онда наставила: – Верујем да је филм одувек био чин отпора јер казујемо приче које буде емпатију према маргинализованима, приче које нам омогућавају да осећамо преко разлика, приче које нам дозвољавају да видимо да је другачија будућност могућа. Зато хајде да славимо смелост, слободу и силовит чин стварања.
То је била прикладна опаска за филмски фестивал на којем је политика већ заузела централно место. Током представљања жирија који ће одлучивати о Златној палми, највећем признању Кана, чланови жирија отворено су говорили о одржавању филмског фестивала у време геополитичких сукоба. Пол Лаверти, шкотски сценариста познат по сарадњи са редитељем Кеном Лоучом, указао је на овогодишњи постер Кана, инспирисан филмом „Телма и Луиз“, док је говорио о присуству фестивалу у време онога што је назвао „геноцидом у Гази“. Цитирајући „Краља Лира“, рекао је: „Лудаци воде слепе“.
– Кан има прелеп постер – рекао је Лаверти. – Зар није фасцинантно видети да су неки од њих, попут Сузан Сарандон, Хавијера Бардема и Марка Рафала, стављени на црну листу због својих ставова против убијања жена и деце у Гази? Срам било људе из Холивуда који то раде.
Деветочланим жиријем председава Парк Чан-вук, јужнокорејски редитељ филмова „Стари момак“ и „Нема другог избора“, који је рекао да политика и филм иду руку под руку:
– Уметност и политика нису појмови који су међусобно супротстављени. Не може се дисквалификовати филм под изговором да има политичку поруку. Као што се не може одбацити филм зато што није довољно политички.
Остали чланови жирија су америчко-кинеска редитељка Клои Џао, шведски глумац Стелан Скарсгард, ирска глумица Рут Нега и холивудска звезда Деми Мур, која је пре две године у Кану славила велики повратак захваљујући улози у филму „Супстанца“. Мур је говорила о теми која већ доминира разговорима на овогодишњем фестивалу.
– Вештачка интелигенција је ту, и борити се против ње значи, на неки начин, водити битку коју ћемо изгубити. Зато мислим да је много вредније пронаћи начине да сарађујемо са њом. Да ли чинимо довољно да заштитимо себе? Не знам. Мој осећај је да вероватно не чинимо довољно.
Оно чега нема у Кану изазвало је готово једнаку пажњу као и оно што јесте присутно. Холивуд је ове године углавном отсутан. Док су претходних година велики хитови попут „Топ Ган: Маверик“ и „Елвис“ били приказивани у Кану, филмови холивудских студија ове године су се уплашили могућности лошег пријема или високих трошкова довођења највећих звезда на Азурну обалу. Најближе томе у овогодишњем програму Кана јесте јубилејско обележавање настанка серијала акционих хитова „Паклене улице“. Уметнички директор Кана, Тијери Фремо, рекао је да се Холивуд „управо преобликује“:„Надам се да ће се студијски филмови вратити“.
Пише Срђан Јокановић