Шокантне су биле слике људи заробљених у возу подземне железнице који је брзо потапала бујица у Џенгџоу, главном граду централне кинеске провинције Хенан. На видео-снимке и поруке путника објављене на друштвеним мрежама, како престрашени позивају у помоћ, брзо је реаговано и стотине живота је спашено. На жалост, 12 особа је умрло у вагонима испуњеним водом.
Смртоносне поплаве – које су локалне власти сликовито описале као „једном у хиљаду година“ – нанеле су велику штету у Џенгџоу и прекинуле снабдевање електричном енергијом и водом делове Хенана, провинције која се простире на 167.000 квадратних километара и има преко 94 милиона становника.
Број погинулих у смртоносним пљусковима и поплавама попео се на 71, према подацима од уторка, 27. јула. Погођено је око 13,3 милиона људи. Више од 15.000 кућа је срушено услед налета водене бујице.
У последњих 60 година на једном месту у Кини није за тако кратко време пало толико кише. У уторак, 20. јула, Џенгџоу је за само сат времена био засут са 201,9 милиметара падавина. Током само три дана премашена је просечна годишња количина падавина у мегаполису са 12,5 милиона становника, површине преко 7.500 квадратних километара.
Мобилисани сви ресурси
Од почетка јуна су медији писали да Кини предстоји још једна неуобичајено обилата кишна сезона, после оне прошлогодишње, која је начинила штету од преко 20 милијарди долара. Метеоролози су предвидели и најновије пљускове, но када су издали црвено упозорење, највише у Кини, неки од житеља то нису довољно озбиљно схватили или су већ били на путу за посао и затечени. Путеви су се претварали у бесне бујице у којима су аутомобили пометени као пластичне играчке. Прекидане су саобраћајне везе, снабдевање електричном енергијом, водом, телекомуникационим услугама. Десетине хиљада људи је морало да буде евакуисано. Бране су преливале, а у једној од житница Кине под водом се нашло више од милион хектара усева, док је са 148.000 хектара сав урод потпуно збрисан.
Председник Си Ђинпинг позвао је на мобилизацију свих ресурса, па је у спасавању учествовало више од 17.000 војника Народноослободилачке армије, резервни састави полиције и ванредне службе са 247 чамаца. За помоћ у комуникацијама и спасилачком деловању се користе, уз војне хеликоптере, земаљски сателити и дронови.
Кинески медији су пуни примера дирљиве пожртвованости појединаца који су, ризикујући властите животе, спасавали суграђане. Сада је на делу солидарност читаве земље. Добротворне организације и друштва Црвеног крста у Хенану примили су до сада укупно 4,95 милијарди јуана (760 милиона америчких долара) у виду донација, а држава је доделила близу четири милијарде јуана.
Град са најдужом историјом
Џенгџоу је модеран град, а са најдужом историјом у Кини, уверавали су нас домаћини када га је у јуну 2015. посетило педесетак новинара из земаља Централне и Источне Европе. Настао је у срцу кинеске Централне равнице, пре више од 5.300 година, на источној падини кинеске свете планине Сонгшан и на обали највећег водотока и за кинеску цивилизацију најважније, Жуте реке.
Географски, Џенгџоу се налази у средишту најнасељенијег дела најмногољудније земље на свету, Источне и Централне Кине. Ово велико пространство (близу 9,7 милиона квадратних километара) током ера и династија увек је било и велика транспортна, трговинска и културна раскрсница. И данас се у Џенгџоу укршта више главних домаћих путничких и теретних железничких линија, као што је и раскрсница националних ауто-путева.
У радијусу од 500 км око Џенгџоуа живи више од 400 милиона људи и ствара се 30 одсто реалног укупног домаћег производа (БДП) Кине који је 2020. вредео преко 15 билиона долара, по чему је други највећи у свету. Поред моћне индустрије и тешких машина, у Џенгџоу је смештена највећа светска фабрика смартфон телефона компаније „Фокскон“ уз још две мање, због чега мегаполис зову и „Ајфон град”. Такође, у Џенгџоу се годишње изради око 300.000 „нисан“ аутомобила.
Жута река и околна плодна равница препуна водотокова доприносе лепоти Џенгџоуа. Но, регион је навикао на сезонску јаку кишу и поплаве. Постојаност атмосферског струјања допринела је најновијим дуготрајним падавинама у централним и западним деловима Хенана, рекли су из Метеоролошке управе Кине. На то је утицао, кажу, и јединствени пејзаж у провинцији коју окружују планински венци Таиханг и Фуниу.
Уз то, пораст температуре због климатских промена узрокује топлије воде у Тихом океану, што доводи до екстремнијих временских услова. Најновије падавине су, између осталих фактора, можда последица тајфуна који бесни у близини Јужне Кине. Тајфун, који је на мору подизао таласе високе између шест и 10 метара, доноси обилну водену пару за дуготрајне падавине и у Хенану, поред других делова Источне Кине.
Тешко научена лекција
С друге стране, стручњаци оцењују да смртоносне поплаве у Немачкој, Кини и врели таласи у Северној Америци имају једну заједничку везу – млазно струјање. Млазни токови су брзотекуће, уске, вијугаве струје ваздуха у атмосфери неких планета, укључујући Земљу. Млазно струјање настаје када се хладни ваздух са полова сукоби са врућим ваздухом из тропских крајева, стварајући олује, кишу и сушу.
Чен Тао, главни прогнозер Националног метеоролошког центра, рекао је да су вијугаве струје чест проблем са којим се суочава глобална научна заједница у ефикасном предвиђању екстремних временских услова, јер на њих могу да утичу многи механизми развоја временских прилика. Тренутно, научни закони настанка, развоја и временске еволуције метеоролошких прилика нису у потпуности схваћени. Зато, међународна заједница треба заједнички да ради на прогнози екстремних кишних олуја, високих температура, путање и интензитета супертајфуна.
У самој Кини медији пишу како трагичан губитак десетина живота у поплавама у Хенану представља за читаву земљу тешко научену лекцију о потреби да се боље припреми за изазове екстремних временских инцидената. Упркос упорним црвеним упозорењима која су издала локална метеоролошка одељења и прогнозама о обилним падавинама, градске власти нису предузеле одговарајуће мере предострожности, навео је дневник „Чајна дејли”, гласило Државног савета, Владе НР Кине.
По „Чајна дејли“, сви су чекали наређења како не би били криви за донете одлуке. Када је локална команда за реаговање у ванредним ситуацијама покренула највиши ниво одговора на катастрофу, било је прекасно.
Истрага ће без сумње довести до побољшања мера предострожности, одбране и прогнозирања времена. Но, у ери у којој, према стручњацима, климатске промене стоје иза жестоких олуја и суша, човечанство мора бити на опрезу и спремно на неочекивано.
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ